29.11.2014.

Vladimir Burič: Praunuk

Oleksandr Hnatenko



* * *
Sreo sam tako
na kamenom trgu
metlu
rođaku našeg stoga sena

Ljubim joj žutu čeonu grivu
udišem njen vonj

To sam ja
ja
praunuk
zatrpanog bunara




* * *
Da
da 
mir 

ali ko će odgovarati za što što mi slomljeni orasi liče na lobanje 
što se ne usuđujem kao ranije da hleb mažem maslacem 
što na masovna ubistva mirišu zalagaonice berbernice banje stanice 

Da 
da
mir 

ali ko će odgovarati za ova doživotna priviđenja




* * *
Svet čine 
posleratni ljudi 
posleratne stvari 

našao sam među pismima 
parče predratnog sapuna 
nisam znao šta da činim 
da se umivam 
da plačem 

Predratno doba 
potonula Atlantida 

I mi 
čudom spašeni 




* * * 
Čovečanstvo
nepotopljiva lađa 

Pet milijardi 
kabina 
nadanja




* * *
Detinjstvo

severni pol 
angine

noge pritiska 
topli tuljan 
termofora 

glavu pritisli 
naušnici 
zemljanih polulopti 

termometar 
izvađen iz pazuha 
pokazuje 
temperaturu 
okeana




* * * 
Ašov 
gromobran mog očaja 

Samo zemlja zna 
njegov napon 
i snagu


Vladimir Burič 

Iz knjige Kad budem star kao zemlja, Gradina, Niš, 1988. 
Preveo Mihailo Ignjatović,

Нема коментара:

Постави коментар