29. 11. 2014.
Vladimir Burič: Praunuk
 |
| Oleksandr Hnatenko |
* * *
Sreo sam tako na kamenom trgu
metlu
rođaku našeg stoga sena
Ljubim joj žutu čeonu grivu
udišem njen vonj
To sam ja
ja
praunuk
zatrpanog bunara
* * *
Da
da
mir
ali ko će odgovarati za što što mi slomljeni orasi liče na lobanje
što se ne usuđujem kao ranije da hleb mažem maslacem
što na masovna ubistva mirišu zalagaonice berbernice banje stanice
Da
da
mir
ali ko će odgovarati za ova doživotna priviđenja
* * *
Svet čine
posleratni ljudi
posleratne stvari
našao sam među pismima
parče predratnog sapuna
nisam znao šta da činim
da se umivam
da plačem
Predratno doba
potonula Atlantida
I mi
čudom spašeni
* * *
Čovečanstvo
nepotopljiva lađa
Pet milijardi
kabina
nadanja
* * *
* * *
Detinjstvo
severni pol
angine
noge pritiska
topli tuljan
termofora
glavu pritisli
naušnici
zemljanih polulopti
termometar
izvađen iz pazuha
pokazuje
temperaturu
okeana
* * *
* * *
Ašov
gromobran mog očaja
Samo zemlja zna
njegov napon
i snagu
Vladimir Burič
Vladimir Burič
Iz knjige Kad budem star kao zemlja, Gradina, Niš, 1988.
Preveo Mihailo Ignjatović,
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар