05.07.2011.

Žao mi je svih nas ili mi je drago za sve nas ulovljene žive zajedno



Volim da gluvarim po običnim mestima
i posmatram ljude
sa distance.
Ne želim ih previse blizu
jer će početi da me guše.
Ali u samoposlugama,
perionicama veša,
kafeima,
na uličnim ćoškovima,
autobuskim stanicama, 
u ekspres-restoranima
dragstorima
mogu da gledam njihove pokrete,
lica,
odeću -
da posmatram način na koji hodaju,
stoje
ili šta god da rade.

Ja sam kao rentgen,
volim ih takve:
izložene pogledu.
Zamišljam sve najbolje o njima.
Zamišljam da su hrabri i ludi.
Zamišljam da su divni.

Volim da gluvarim po običnim mestima.
Žao mi je svih nas ili mi je drago
za sve nas
ulovljene žive zajedno
i kao takve zbunjene.
Ništa nije tako dobro kao naša
komičnost,
naša ozbiljnost,
naša tupavost,
dok kupujemo čarape,
šargarepe, 
žvakaće gume, 
časopise
prezervative, 
slatkiše,
lak za kosu
i toalet papir.

Trebalo bi da u to ime da zapalimo veliki vatromet
i da da čestitamo sebi na
istrajnosti.
Stojimo u dugim redovima
šetamo naokolo
čekamo.

Volim da gluvarim po običnim mestima,
ljudi mi postaju razumljivi
a i ja njima.

Žena u 03:35 po podne
koja meri purpuno grožđe i
krajnje ozbiljno
gleda u vagu
odevena u jednostavnu zelenu haljinu
s motivima belih cvetova 
uzima grožđe i
pažljivo ga stavlja u belu papinu
kesu.
Samo taj prizor te dovoljno prosvetljuje.

Generali i lekari mogu da nas ubiju
ali mi smo
pobedili.


59 centi kiloČarls Bukovski

Нема коментара:

Постави коментар