13. 1. 2015.

Siniša Tucić: Nove domovine


Herbert List, Goldfish Bowl (1937)


SVET NA PLASTIČNO RASKLAPANJE

Treba nam samo jedna zaravan na planini
Da rasklopimo plastične stolice
Raširimo suncobrane
Stavimo žicu na kamen
I počnemo da pečemo roštilj.
A onda
Mogli bi i da razapnemo šator.
U stvari,
Treba nam malo veća kuća da letujemo.
Nešto kao kamp-kućica
Ali na rasklapanje.
Možda će nam jednog dana
Biti potrebno više kućica.
Nešto kao kamp naselje
I sanitarni čvor u njemu.
A zatim možemo da se igramo
Pa čitav grad da rasklopimo
I kuće i škole i puteve
A onda
Crkve, džamije, katedrale
Šta nas košta...
Upakovan materijal za rasklapanje
Donećemo kamionima
Nije glomazan.
I puške mogu biti na rasklapanje
I topovi i tenkovi
Pa čak i avioni
Ništa nije glomazno
I šta onda
A šta imamo?
Imamo reke, mostove, ljude
Imamo i dabrove
Koji grade brane.
Pitanje za decu u vrtiću:
Šta nam još nedostaje?
-Pornografija! – sva deca u glas.
Dobro,
Imamo mi i trafike
Na rasklapanje
U izlozima trafika porno-novine
A onda
Šta još možemo da rasklopimo
Vozove
Linije noćnih metroa
Metro izlazi iz dubine na zaravan
Imamo jednu zaravan
Šta nam je potrebno?
Tri zaklana čoveka,
Zaklana noževima na rasklapanje
Jednog crnog, jednog žutog, jednog belog
Da bi upotpunili sliku multikulturalizma
Razglednicu sa dalekih ostrva
To ti je život na rasklapanje.




ESHATOLOŠKI PRIRUČNIK ZA MALOGRAĐANE

Juče si mogao igrati stoni tenis u hotelu 
Jer si prekjuče gledao tv-seriju Grejsin život 
Zbog koje si danas 
Pobegao da ne bi otišao 
U kafić na benzinskoj pumpi 
Da čitaš novine i piješ kafu 
A sutra 
Šta će se sutra desiti 
Kad se iškoluješ 
I umreš od srčanog udara 
Na privremenom poslu u inostranstvu 
Šta će se desiti kad umreš? 
Pričao ti je otac 
O astralnoj projekciji 
Postoje dve boje u tunelu 
Plava i bela 
Drž se ti plave 
Preporučio ti je otac 
Sa druge strane slika raja 
U kojoj peku kobasice na roštilju 
I pecaju na obali veštačkog jezera 
Iz kojeg iskaču samo 
veštački uhranjene 
I natovljene ribe 
Ništa ne brini 
Slika raja u eshatološkim priručnicima 
U velikoj meri se poklapa 
Sa vizurom običnog građanina  
Malograđanina planete Zemlje 
Koji radi na recepciji hotela 
Pored sale za stoni tenis 
Njegove slike su tako hormonski plastične 
Da te ponekad iznenadi 
Njegova perceptivna glupost 
Dok se prežderava kobasicama 
Unoseći holesterol 
Maštajući da otputuje u inostranstvo 
Ne znajući ništa 
U želji da ode na jedan rajski izlet 
Ne znajući da može uleteti 
U trivijalnu sliku eshatološkog priručnika za malograđane. 




MALI KENGURI NAŠE NOVE DOMOVINE 

Jebo ga bog
Mogli bismo iz ovih stopa 
Da sednemo u avion 
I odletimo u Australiju 
Nemamo ovde više šta da radimo 
Ne osećam se dobro na ovoj žurci 
Iako Di-džej pušta Ramonse 
In the pet cementary 
Ili 
Somebody put something in to my dream 
Holandija je najliberalnija zemlja na svetu 
Ipak 
Ne osećam se dobro na ovoj žurci 
Mogao bih da odem  
Domovina je tamo gde se živi dobro 
Osećam da ću ovde zauvek ostati   
Mogao bih da umrem 
Da dobijem sidu na nekoj jebenoj žurci 
U nekoj jebenoj igri 
Kao što su masne fote ili slično 
Na žurci smo 
Hajde da se igramo 
Na primer 
Pola nas je hiv pozitivno 
A druga polovina nije zaražena 
Izvlačimo ceduljice i parovi se međusobno krešu 
Igramo nešto kao ruski rulet 
Zakon ne može da zabrani takve žurke 
Ovo je isuviše liberalna zemlja 
Možda ću tako smuvati devojku 
Ili ko zna nekog tipa 
A ako se zarazim 
Ako dobijem tu fantastičnu sidu 
Neću odleteti za Australiju  
I neću uživo videti 
Sirote male kengure 
Kako skakuću po australijskom pesku 
Ostaje mi samo 
Da se nadam sidi 
Dok pušim džokavac na ovoj idiotskoj žurci 
U najliberalnijoj zemlji na svetu 
Onako 
Uz patetične Ramonse 
Završiće se sve na tvom besprizornom pogledu 
A mogao sam smuvati devojku večeras 
Ili ko zna nekog tipa 
Seli bismo u avion 
A mali kenguri naše Nove domovine 
Uskoro bi 
Žvakali zaraženo zrnevlje iz naših šaka. 


Siniša Tucić 

Iz knjige Nove domovine, Narodna knjiga Alfa, Beograd, 2007. 


Нема коментара:

Постави коментар