04.01.2012.

San


© Ebru Sidar


Kraj studenog vrela srce mi počiva.

(Nitima ga omotavaj,
pauče zaborava.)

I voda izvora njemu priču priča.

(Nitima ga omotavaj,
pauče zaborava.)

Moje budno srce o ljubavi priča.

(Pauče tišine,
tkaj mu tvoju tajnu.)

I voda izvora slušaše ga tiha.

(Pauče tišine,
tkaj mu tvoju tajnu.)

Srce mi studenim vrelom se razliva.

(Ruke bele i daleke,
ne dajte da voda teče.)

I voda ga nosi pevajuć od milja.

(Ruke bele i daleke,
vodom sve oteče!)

maja 1919.  


San 
Federiko Garsija Lorka 

Preveo Vladeta Košutić 
Iz zbirke: Federiko Garsija Lorka, Izabrane pesme. Prosveta, Beograd. 2006. 


Нема коментара:

Постави коментар