29.05.2014.

Karlos Drumond de Andrade: Ispovest




Nisam dovoljno voleo svog bližnjeg,
nisam se rešio glista niti izlečio šugu.
Samo sam izgovorio neke reči,
melodične, kasno, po povratku sa zabave.

Davao sam ne dajući i ljubio bez poljupca.
(Slep je čovek koji krije pogled
ispod kreveta). I u polutami
bogatstva nestaje, najvrednijeg.

Od onog što je ostalo kako sastaviti
čoveka
i sve što je u njemu nežnost,
vegetalna harmonija, žagor
smeha, predavanje, ljubav i samilost?

Ni sebe samog nisam dovoljno voleo,
a kamoli bližnjeg. Nikog nisam voleo.
Osim onu pticu - plavu i turobnu -
što se raskomadala na krilu aviona.


Karlos Drumond de Andrade, Ispovest 

Iz knjige Karlos Drumond de Andrade: Cvet i mučnina, KOV, Vršac, 2005. 
Prevela Nina Marinović 


Нема коментара:

Постави коментар