PTT screen

Vere-se-i-klizi
Niz kajdanke ovog Grada,
Čiji tlocrt crtaju:
Miris-lipe i smrad-ribljeg-mehura.

Šta muči Tebe,
U kojem je žestoko samo sećanje?

Mada su to dva groba-bez-mrtvaca,
Mada ruke postaju čiste
Tek kada se operu
U nafti, znam:

Svet bi izgoreo
Da trun-viška-vatre,
Koji bi prevršio,
Zauvek ne trne:
U zakrivljenom-kosmosu-moje-kičme.

Znam da su suštine-svih-stvari,
Ako postoje,
Uvek izvan-njih-samih:
I da je moj mrak
Najblistavija-zenica-Svetlosti.

Ali ne znam:
Zašto me jedan-te-isti,
Ali isti-istijacki san,
Kroz sve-ove-godine,
Trese do znoja,
Do vriska:

Mesec,

Visoko iznad gustih-obrva-šume:
Srebrnim pertlama,
Vezuje-mi-cipele.

Raša Livada, Slepac 

Iz knjige Karantin, Prosveta Beograd (1978).