PTT screen

Gilbert Garcin, L'indifférent (2008).

Za koji tren nastupiće ponoć i mir će prekriti
Sve nagomilane stvari,
Različite slojeve nataloženog života…
Utišali su klavir na trećem spratu…
Ne čujem više korake sa drugog sprata…
U prizemlju radio ćuti…

Sve će utonuti u san…

Ostajem sam sa celom vasionom.
Neću da prilazim prozoru:
Ako budem gledao, šta će ostati od zvezda!
Kako su ogromne, neizmerne tišine u visini!
Kakvo je ovo antigradsko nebo! –
Radije, ovako zatvoren,
U želji da ne budem zatvoren,
Napregnuto osluškujem zvukove sa ulice…
Neki automobil! – previše brz! –
Dvostruke korake u razgovoru koji mi govore…
Tresak neke kapije što se naglo zatvara boli me…

Sve tone u san…

Samo ja bdim i sanjivo osluškujem,
Iščekujući
Nešto, pre no što usnim…
Nešto.