6. 7. 2014.
Zabijačka
 |
| © Enzo Penna |
Ježiju Novosjelskom
za sećanje na razgovor o ubijanju životinja
Pamtite da ako đavo
hoće nekog da cakne, neće to učiniti
svojim konjskim kopitom,
nego svojom ljudskom nogom.
u švajcarskim novinama
pročitao sam članak
pod naslovom „Arme Schweine“
jadne svinje
Kako ta jadna stvorenja
pate u predosećanju smrti
ali naše poljske svinje
jednako su osetljive
kao njihove švajcarske sestre
vožene u klanicu
često umiru od srčanog udara
„zabijačka“ se u našoj zemlji
povezuje s rođenjem i smrću
s krštenjem i pogrebom
pa čak i s prvim pričešćem
čitao sam u „Politici“ članak
o presađivanju srca svinje
mladom čoveku
- Zašto ste se odlučili
baš za srce svinje? - pita novinar
- Zbog najpovoljnijih razmera
odgovara doc. Zbignjev Religa
iz Šljonske medicinske akademije -
bile su to mlade jedinke
teške od 80 do 100 kg -
tako da bi srca bila ljudskih razmera...
i Crkva u potpunosti odobrava
sva presađivanja, izuzev
transplantacije mozga i organa za rađanje...
živela svinja!
prijateljica ljudi
izbacujem taj povik
iz dubine srca (ljudskog)
živele sve svinje
koje je čovečanstvo pojelo
od stvaranja sveta!
koliko je svinjskih srca bubrega
koliko će svinjskih nožica
biti presađeno
do kraja XX veka
pitam kao moralist
hoće li se naći makar jedan čovek
koji bi bolesnoj svinji
dao svoje srce mozak
ili bubreg
kad li će čovečanstvo sazreti
do takve ljubavi
da bi reklo
svinjo sestro moja
kada ćemo podići u Ženevi
pred sedištem Ujedinjenih nacija
spomenik
svinji s prasićima
Konkurs za spomenik svinji
„smatram otvorenim“
Tadeuš Ruževič, Zabijačka
Iz zbirke Reljef, Matica srpska, Novi Sad; Cicero, Beograd; Pismo, Zemun; 1993.
Preveo Petar Vujičić.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар