16. 5. 2014.
14. 5. 2014.
Slepac
 |
| Arthur Dove |
Belim, u stvari nezamislivim
Skiptrom:
Lupa po ivičnjaku-svog-Kraljevstva,
A crnim-staklima:
Štiti nas, od sunca-u-glavi.
Lupa po ivičnjaku-svog-Kraljevstva,
A crnim-staklima:
Štiti nas, od sunca-u-glavi.
Vere-se-i-klizi
Niz kajdanke ovog Grada,
Čiji tlocrt crtaju:
Miris-lipe i smrad-ribljeg-mehura.
Šta muči Tebe,
U kojem je žestoko samo sećanje?
Mada su to dva groba-bez-mrtvaca,
Mada ruke postaju čiste
Tek kada se operu
U nafti, znam:
Svet bi izgoreo
Da trun-viška-vatre,
Koji bi prevršio,
Zauvek ne trne:
U zakrivljenom-kosmosu-moje-kičme.
Znam da su suštine-svih-stvari,
Ako postoje,
Uvek izvan-njih-samih:
I da je moj mrak
Najblistavija-zenica-Svetlosti.
Ali ne znam:
Zašto me jedan-te-isti,
Ali isti-istijacki san,
Kroz sve-ove-godine,
Trese do znoja,
Do vriska:
Mesec,
Visoko iznad gustih-obrva-šume:
Srebrnim pertlama,
Vezuje-mi-cipele.
Niz kajdanke ovog Grada,
Čiji tlocrt crtaju:
Miris-lipe i smrad-ribljeg-mehura.
Šta muči Tebe,
U kojem je žestoko samo sećanje?
Mada su to dva groba-bez-mrtvaca,
Mada ruke postaju čiste
Tek kada se operu
U nafti, znam:
Svet bi izgoreo
Da trun-viška-vatre,
Koji bi prevršio,
Zauvek ne trne:
U zakrivljenom-kosmosu-moje-kičme.
Znam da su suštine-svih-stvari,
Ako postoje,
Uvek izvan-njih-samih:
I da je moj mrak
Najblistavija-zenica-Svetlosti.
Ali ne znam:
Zašto me jedan-te-isti,
Ali isti-istijacki san,
Kroz sve-ove-godine,
Trese do znoja,
Do vriska:
Mesec,
Visoko iznad gustih-obrva-šume:
Srebrnim pertlama,
Vezuje-mi-cipele.
Raša Livada, Slepac
Iz knjige Karantin, Prosveta Beograd (1978).
10. 5. 2014.
45 godina
.jpg) |
| Paul Klee, Pierrot lunaire (1924) |
trebalo ti je
da naučiš da ćutiš.
Karavani su prolazili.
Crne mačke su prolazile put.
Ti si ćutao.
Proticalo je vreme.
Tvoje ćutanje se tumačilo svakojako.
Mnogi, naročito šiparice,
mislili su da ćutiš
zato što si mudar.
I nikom, ama baš nikom,
nije palo na pamet
da ćutiš samo zato
što nemaš da kažeš
što praznina beskonačno ječi.
Miloš Komadina, 45 godina
9. 5. 2014.
Jehuda Amihaj: Brz i gorak
 |
| Yehuda Amichai |
Kraj beše brz i gorak.
Lagan i sladak beše dan nad nama,slatke i lagane behu tmine
kada moje šake ne loviše jedna drugu
u očaju, već u ljubavi tvoga tela,
koje je nicalo između njih.
I kada sam prodirao u tebe
izgledalo je da bi golema sreća
mogla biti izmerena preciznošću
oštrog bola. Brzog i gorkog.
Lagane i slatke behu tmine.
A sad gorke i oštre kao pesak -
„Budimo razumni“ i slične psovke.
I što se manje volimo,
više govorimo,
reči, rečenice, duge, uredne.
Da smo ostali skupa,
mogli smo postati tišina.
Jehuda Amihaj, Brz i gorak
Preveli David Albahari, Miloš Komadina i Raša Livada
3. 5. 2014.
Hiljadugodišnji pljuskovi
 |
| Huang Xiaoliang, Gazing After in Nostalgia (2010) |
Zatvaram oči:
Zemlja u vodi plovi.
Vrlo malo zemlje.
Hiljadugodišnji pljuskovi.
Sve manje zemlje
Tonu i vrhovi planina.
A onda, ko krug na vodi,
Svetom se razliva Tišina.
I sunce tone.
Poslednji, nemi odsevi.
Tonu i vrhovi planina.
A onda, ko krug na vodi,
Svetom se razliva Tišina.
I sunce tone.
Poslednji, nemi odsevi.
I kao zavese
Hiljadugodišnji pljuskovi.
(1967)
Miodrag Stanisavljević, Hiljadugodišnji pljuskovi
28. 4. 2014.
Mačka
 |
| Henri Cartier-Bresson Le chat Ulysse et l’ombre (1989) |
Udavismo ih u kadi čim primetismo da liče na nas, čim posumnjasmo da su to naša deca.
[neki delfini i morski psi nikada ne spavaju]
Vojislav Despotov, Mrtvo mišljenje (62. Mačka)
Pamćenje
 |
| © Henri Cartier-Bresson (1947), New York City |
čergarenja,
niti čergare.
Ne sećam se drvenih kola
niti belih i crvenih arnjeva,
i ne pamtim stisnutu decu
u strahu
od munje
i groma
kada se sprema oluja
nad ravnicom.
Nisam zapamtio bolest
niti progon
veliki kao ljudska tuga.
Nisam zapamtio ni svoje pretke.
Rodio sam se
kada je sve bilo izgubljeno
u novom vremenu...
kada je sve bilo izgubljeno
u novom vremenu...
Gle,
autostradama
jure svatovi u automobilima,
sve okolo
i nikako ne mogu da se pronađu.
jure svatovi u automobilima,
sve okolo
i nikako ne mogu da se pronađu.
Trifun Dimić, Pamćenje
Пријавите се на:
Постови (Atom)