02.06.2014.

Pretrage



ŠPENADLE

Umro je jedan od nas
te kačim umrlice na drvene table u ovom gradu
trgovačkom.

Na svakoj tabli čekaju špenadle
zabodene za mnoge prethodno umrle.

Koliko li je smrti potrebno
da se istupe konačno te špenadle,

i da li znaju da im neću dozvoliti
da pridrže vest o mojoj smrti,
da odlazak moj tihi skrijem
od naroda koji čita samo umrlice
i koji nudi samo špenadle.



TIŠINA

Dođe vreme
kad mali narodi toliko rašire prsa
da im se ukažu rebra,

kad mali narodi
toliko žele starost
da naslute groblja
i svaki koji ljubi bližnjeg,
smatraće se,
izdao je bližnjeg.

Dođe vreme
kad gramatičar stopi
prvo lice jednine
u prvo lice množine,

kad arheolog dođe na iskopine
pa gradi prošlost,
zida li zida,

kad junak narodne pesme
provali u škole,
zabrinut, rida li rida.

Na času matematike
đak izgubi strah od šestara,
jer je već spoznao iglu

i svaki krug koji nacrta
začaran je
kao epicentar koji koncentrično diše.

Dođe vreme
vračare gledaju zvezde i kažu:
prilike su, biće pobeda, biće hleba.

A astrolozi ne vide Uran od uranijuma,
u bašti zriju plodovi kiselih kiša.
I što je manje nogu,
raste cena plastičnih nogu.

Dođe vreme,
programski pevci i plaćeni stihoklepci
bude narod noću i danju

a pesnici, budni pesnici,
ćute danju i noću.

I tada im se mora verovati.



Enes Halilović

Preuzeto iz časopisa Povelja 2/2011




Нема коментара:

Постави коментар