21.06.2014.

Iv Bonfoa: Putevi kroz materiju stabala


© Harry Callahan

PUTEVI 

Putevi kroz
Materiju stabala. Bogovi kroz
Žbunje ove neumorne pesme ptica.
I sva tvoja krv pod snenom rukom savijena,
O bliski, o celi moj dane.

Ti što skupi
Zarđalo gvožđe, među visokom travom, ne zaboravi
Da u grudvicama metala svetlost može uzeti
I jesti so sumnje i smrti



STABLO, LAMPA

Stablo u stablu stari, leto je.
Ptica preleće pesmu ptice i beži.
Rumen haljine zri i rastura
Niz nebeske daljine karavane drevnog bola.

O trošna zemljo,
Poput plama lampe koju nosimo
Neka je srodan san srži sveta,
Jednostavan udar razvojene duše.

I ti voliš trenutak kad svetlost lampi
Bledi i sanja danju.
Ti znaš da tmina u tvom srcu leči,
Da barka stiže do obale i pada.


Iv Bonfoa 

Iz knjige Iv Bonfoa: Dijalog mučnine i želje. Nolit, Beograd, 1966.
Preveo Milan Komnenić 


Нема коментара:

Постави коментар