Приказивање постова са ознаком Paul Klee. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Paul Klee. Прикажи све постове
10. 5. 2014.
45 godina
.jpg) |
| Paul Klee, Pierrot lunaire (1924) |
trebalo ti je
da naučiš da ćutiš.
Karavani su prolazili.
Crne mačke su prolazile put.
Ti si ćutao.
Proticalo je vreme.
Tvoje ćutanje se tumačilo svakojako.
Mnogi, naročito šiparice,
mislili su da ćutiš
zato što si mudar.
I nikom, ama baš nikom,
nije palo na pamet
da ćutiš samo zato
što nemaš da kažeš
što praznina beskonačno ječi.
Miloš Komadina, 45 godina
5. 4. 2012.
Umiranje ima svoju grubu ivicu
 |
| Paul Klee - Death and fire |
umiranje ima svoju grubu ivicu.
sad nema bekstva.
stražar motri na mene.
njegovo loše oko.
sada robijam.
u samici.
okovan.
nisam ni prvi ni poslednji.
samo ti govorim kako je to.
sada sedim u svojoj senci.
lice ljudi postaje mutno.
stare pesme se i dalje čuju.
s rukom na bradi, sanjam
ni o čemu dok moje nestalo detinjstvo
skače kao delfin
u zamrznutom moru.
kao delfin
Čarls Bukovski
3. 9. 2011.
Ko bi vas prepoznao
 |
| Paul Klee - Masks |
Zaista, niste mogli naći bolje maske, vi sadašnji ljudi, od svoga rođenoga lika. Ko bi vas – prepoznao!
Tako je govorio Zaratustra
Fridrih Niče
18. 4. 2011.
Učini me svojim pesnikom, o, Noći
 |
| Portrait of an Artist Paul Klee |
Učini me svojim pesnikom, o, Noći, Noći pokrivena velom!
Ima onih koji su vrlo dugo bez reči sedeli u tvojoj senci;
daj da obznanim njihove pesme.
Podigni me na tvoju kočiju bez točkova,
koja se bešumno kreće od sveta do sveta,
ti kraljice u palati vremena, ti mračno divna!
Mnogi je znatiželjni um krišom ulazio u tvoje dvorište
i tumarao kroz tvoju neosvetljenu kuću tražeći odgovore.
Iz mnogih su srca, probodenih strelama radosti iz ruku Neznanca, prsnule blistave pesme, uzdrmavši tamu iz temelja.
Mnoge duše lišene sna zure u zvezdanu svetlost
diveći se riznici koju su iznenada pronašle.
Učini me svojim pesnikom, o, Noći, pesnikom bezdane tišine.
Rabindranat Tagor
7. 4. 2011.
Tako biva uvijek kad nešto nestane
 |
| Black Knight, 1927 Paul Klee |
Bolničari su pograbili krevet i iznijeli ga. Za njim je ostala praznina. Pozanašna, čestvrtasta — taman onakva kakav je bio krevet. Tako biva uvijek kad nešto nestane: za njim ostane praznina onakvog oblika kakvog je bilo ono što je nestalo. Tako biva i kad nam neko umre. Tako biva uopće kad se zbriše jedan realitet: na njegovom mjestu ostane praznina tačno njegovih crta, lika i obličja, i sjedi na njegovom mjestu za stolom, kao duh umorenog Banqua, i zuri u nas . . .
Vladan Desnica
30. 3. 2011.
Na kraju čega?
 |
| Equals Infinity Paul Klee |
Na kraju svega zaspati.
Na kraju čega?
Na kraju svega što se čini da postoji...
Taj mali pokrajinski svemir među zvijezdama,
taj zaselak prostora,
i to ne samo vidljiva prostora nego i posvemašnjeg
prostora.
Fernando Pesoa
Пријавите се на:
Постови (Atom)