PTT screen

Šta god noćas da zapevam
Vući će na sevdalinku
Usnuo sam čobanicu
Uplakanu u šljiviku

Grom udari, planu seno
Rasturi se stado njeno
Uplete se dim na uvojku
Reče da se zove Bosna
Čudno ime za devojku

Nekom Drina teče desno
Nekom Drina lijevo teče
Ma sve da teče u dubinu
Na dve pole svet da seče
Znam tajni gaz, moje lane,
Most se pruži gde ja stanem
Sve da vuku me konji vrani
Nema meni jedne strane
Dok si ti na drugoj strani

Osta ovaj stari kompas u grudima
A po polju nikli zabrani
Crne senke što se gnezde u ljudima
Nadleću me kao gavrani

Nekada sam putovao po mjesecu
Kroz vilajet pun hajdučije
A sada me oči ljudske
Plaše više nego vučije

Sto puta su prijatelji u molitvi pomenuti
Da l’ će mi se radovati ili glavu okrenuti
Šta slagati, šta im kasti?
Svet ne možeš pesmom spasti
Njine brige me i noćas brinu
Dok se spremam na put kući
Na put kući u tuđinu

Svetom smo se rasipali kô đerdani
Nosili nas nebom ćilimi
Da li su to stvarno bili bolji dani
Ili smo to bolji bili mi?

Nekad smo se bratimili po pogledu
Sluteći da isto sanjamo
I Bogu je prosto bilo
Krstimo l' se ili klanjamo…

Umesto molitve rekla si: O tom ću misliti sutra.
Sa šminkom od gara, kô Skarlet O'Hara... Tvoj preslikan lik
I dugo plutala kô brodolomnik ka obali jutra.
Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik.

Još jednu noć si izgurala sama.

Odlazi cirkus iz našeg malog grada
Širokim drumom što izlazi na most.
Odlazi cirkus i ja se pitam sada:
ko je domaćin a ko je bio gost?

Nestaje cirkus u širokoj ravnici.
U kišnoj noći za njim se srebri trag.
Odlazi fakir i artisti na žici
i tužni pajac što bio mi je drag.

Da l' je sve bilo samo fol?
Da l' je sve samo jeftin trik?
Il' sve te maske kriju bol
i neki sasvim drugi lik?

Pričaće deca o svetlima arene,
vežbaće krišom kod kuće neki štos.
Ali već sutra, čim prođe neko vreme
samo će retko pomišljati na to.

Ostaće okrugli trag na mestu šatre,
tu gde se rvao sa tigrom hrabri grk.
I par plakata, na njima gutač vatre
kome će klinci već nacrtati brk.

Da l' je sve bilo samo fol?
Da l' je sve samo jeftin trik?
Il' sve te maske kriju bol
i neki sasvim drugi lik?

Laku noć dame i gospodo.
Eto, i ova predstava je završena.
Nadam se da ste uživali u njoj.
Bilo je zadovoljstvo glupirati se za vas sve ove godine.
Nadam se da ćemo se još videti u nekom drugom gradu,
na nekoj drugoj predstavi,
u nekom drugom cirkusu.

Odlazi cirkus iz našeg malog grada
širokim drumom što izlazi na most.
Odlazi cirkus i ja se pitam sada:
ko je domaćin a ko je bio gost?

Odlazi cirkus, za sve je bolje tako.
Mnogi su predstavu shvatili do sad.
Nove pajace ce masa naći lako
jer drugi cirkus ce doći u naš grad.

Ma sve je bilo samo fol.
Sve je to samo jeftin trik.
I sve te maske kriju bol
i neki sasvim drugi lik.


Odlazi cirkus

Guitar and Glass Juan Gris

Ne pitaj me nikad više zašto neven ne miriše.
Ne sećam se, to je priča duga.
Ne pitaj me tu pred svima šta to na dnu čaše ima,
ne pitaj me nikad zašto cugam.

Bolje da šešir nemam,
pod njime đavo drema,
sneva i izvoljeva
- đavo mi je kriv.

Budi me u zlo doba, za njega red ne važi.
On mora sve da proba, to đavo vino traži.

Ne pijem što uživam, nit' što mi dobro stoji -
pijem da njega napojim.

Ne pitaj me, ne znam kasti gdi će koja zvezda pasti,
gdi će pasti dugme s mog kaputa.
Ne pitaj me što na kraju svi kerovi za mnom laju,
ne pitaj me nikad zašto lutam.

Bolje da šešir nemam,
pod njime đavo drema,
sneva i izvoljeva
- đavo mi je kriv.

Budi me u zlo doba, za njega red ne važi.
On mora sve da proba, to đavo mesto traži.

Ne lutam sto uživam, nit' miris druma volim -
lutam da njega umorim.

Ne pitaj me da l' je zima dok po rosi s ciganima
brilijante za kravatu biram.
Ne pitaj me zašto tice ne sleću na svake žice,
ne pitaj me nikad zašto sviram.

Bolje da šešir nemam,
pod njime đavo drema,
sneva i izvoljeva
- đavo mi je kriv.

Budi me u zlo doba, za njega red ne važi.
On mora sve da proba, to đavo pesmu traži.

Ne, ne sviram sto uživam, nije to pesma prava -
sviram da njega uspavam.


Đorđe Balašević

Marc Chagall

i nekog dragog što me čeka odnekud.
Ključ skriven iznad dovratka,
još jedan simbol povratka,
suviše toga da bi bilo podudarnost.
Sanovnik s jasnim slovima, lako je to sa snovima.
Nevolje krenu onda kad tumačim stvarnost.

Ne vredi, kasno je brojati trijumfe i havarije,
sve spiskano i stečeno...
Ne vredi, kasno je, ostaje s tobom na vrh Kalvarije
samo neizrečeno.

Sve ređe srećem ljude iz svog plemena,
zamiču redom s one strane vremena.
Senke im tamnije od njih, bez keca pred poslednji štih,
nisam baš znao da im javljam dobre vesti.
Za tim ću sutra žaliti, to ćemo jednom zaliti,
u nekom tuđem snu u kom ćemo se sresti.

Ne vredi, kasno je brojati trijumfe i havarije,
sve spiskano i stečeno...
Ne vredi, kasno je, ostane s tobom na vrh Kalvarije
Samo neizrečeno.

Marc Chagall

Bože, Bože, di baš ja,
od svih sretnih Cigana,
da se rodim baš kad zadremaš?
Da me ne blagosloviš,
nikad ni ne osloviš.
Dok za nekim, makar kakvim
vašar raspremaš?

Dva'es četir' dinara
dužan sam kod mlinara,
kod kovača ne smem svraćati,
juri me dućandžija,
švićka za mnom kamdžija.
Jedva imam svirce plaćati.

Za mnom cika, za mnom potraga.
A preda mnom put za Dovraga.
Bar da mi je fićok rakije,
Tu bi moglo da se sakrije.
Još kad onda svirci nagare.
Sve ću dati, sve ću propiti.
Samo neću moje malo magare,
s belegom na levoj kopiti.
Niko mene ne zna slušati,
ko moj verni drugar ušati.
Za mnom ići i sanjariti.
A ne kvariti...

Bože, Bože, di baš ja
od svih spretnih Cigana,
naspram zvezda da se zagubim?
Dok sam konje pojio,
Vrag je drum prespojio.
On je teo da se u nju,
Belu, zaljubim.

Samo ako išta znam,
onda znam da budem sam.
Tu sam isti na mog ujaka.
Lula i kabanica.
Britva i brojanica.
Prijatelja ko u kurjaka.

Za mnom cika, za mnom potraga.
A preda mnom put za Dovraga.
Bar da mi je fićok rakije.
Tu bi moglo da se sakrije.
Pa kad svirci nagare.
Zadnji groš ću propiti.
Ali ne dam magare,
s belegom na levoj kopiti.
Di je da je, neka je.
Samo nek daleka je.
Da je duže trajalo,
ne bi valjalo.

Bože, Bože, di baš ja,
od svih grešnih Cigana,
da padnem na sitnim gresima?
Ne daš mi je videti?
I to od ruke ide ti.
Mora da je besposleno na nebesima?

Stiću sutra do mraka,
do komšijskog oblaka.
Pod njim ću se opet roditi.
Nisi ti na nebu sam.
Bogova je povazdan.
S nekim ću se već nagoditi.

Za mnom cika, za mnom potraga.
A preda mnom put za Dovraga.
Bar da mi je fićok rakije.
u bi moglo da se sakrije.
A kad svirci nagare.
Zadnji groš ću propiti.
Ali ne dam magare,
s belegom na levoj kopiti.
Kog sad ljubi, sanjiva.
Kad se dan razdanjiva.
Kom sad zamke postavlja.
Kog li noćas ostavlja?


Bože, Bože
Đorđe Balašević