Приказивање постова са ознаком Pero Zubac. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Pero Zubac. Прикажи све постове
17. 11. 2012.
Posle ćutnji
 |
| © Masao Yamamoto |
Posle toliko bezrečja, bože,
tebe ja ne poznajem.
Ko si bila ti u meni, uopšte?
Jutro je i okus u ustima
kao da sam doručkovao smrt.
Iznova pretražujem put
kojim sam došao
i greške koje sam u hodu
napravio idući u krug,
opravdati pokušavam.
Prestao sam da te volim
a da i primetio nisam.
Pero Zubac, Posle ćutnji
Iz zbirke Pesme iz osamdesetih, Stylos, 2003.
16. 11. 2012.
Plaše nas jer nas se plaše...
 |
| © Pedro Luis Raota |
moja mala ljubavi. Sve su izmislili
da nas omrznu ljudi u kojima noćiva
dobrota. Taj mali, obični svet, mala
moja ljubavi.
Ona Preverova deca koja se ljube
u haustoru i sva deca koja se ljube
bez straha, po parkovima, ne mogu učiniti
ništa veliko sem da se ljube, ljube,
jer energija ljubavi mogla bi otopiti
crni sneg na njihovim šinjelima.“
***
„Male su reči da iskažu gorčinu.
Nevične su reči da opišu sram.
Ne uspeva duša da se tako brzo
nauči mržnji neophodnoj da se
preživi.“
Pero Zubac
Iz zbirke Nove pesme, Stylos, 2003.
15. 11. 2012.
Odbrana smrti
 |
| © Masao Yamamoto |
1.
Smrt ima tvoj glas i ne plaši me.
Ulazi u sobu tvojim hodom. Bože,
smrt ume da se smeje. Raduje me!
Smrt je putovanje. Bez straha od povratka.
Mogućnost da se ne razgovara.
Lekovita ćutnja.
Ko govori o smrti proverava
mogućnost bliskosti sa nama
koji nismo. Sa nama koji smo
bili. Smrt je odabir spokoja
sa onu stranu reke, sa onu
stranu sna. Smrt je dobra
vila iz nesanica dečaštva.
4.
4.
Posečene šume pružaju otpor pri hodu.
Kao da prolaziš kroz opipljiv zrak.
Gde su bila stabla stub je zgusnutog
pamćenja. Traje trag o žiću.
I mrtve ptice lete i spirale prave
nad usnulim krajolikom detinjstva.
Oči su nepriviknute da vide
nevidljivo. A reč je nevidljiva.
A moćna je.
6.
6.
Mala je smrt da bi dorasla ljubavi
kojom te kažnjavam za sve one godine
dok si mi izmicala.
Morala si umreti da bi se rodila
meni nalik. A druga smrt se na glas
tvoj ne odaziva.
7.
Mala smrt spava. Ljuljaj
joj kolevku. Pevaj joj uspavanku
koju ti je majka pevala.
Ne zagledaj je.
Nećeš je videti.
Ljuljaš praznu kolevku.
U njoj smrt spava.
Malo klupko svetla.
Smrt nije tvoja.
Ne dodiruj je.
13.
More zna tajnu o nama, gde smo se voleli,
kada i koje nas je razdvojilo vreme. Mi
ne znamo. Ali je more sviklo ćutnji i
nevernima se ne odaje. Naučićemo jezik
mora kad bude većima kasno, kad se nema
šta reći i nema razloga govoru. More
zna sve o nama pre nas i nama posle
nas. More je knjiga mudrosti koja se
sama prelistava. U knjizi je zapisano
sve što nas mori i što nam se snu
preprečuje. Moje reči, stoga, uzaludne
su i same sebi protivreče. Ti ne
možeš umreti jer si more i nebo,
u bezbroj si biljki gorkih i
mirišljavih svetom razasuta da
ti se nikad nadoticati neću;
sveta si reč koja se ne ume izgovoriti
i pesma izvan pesama i san izvan sna.
Mora da smrt, na tebe priviknuta,
ima tvoje lice i da te ljubomorno
čuva i od sebe za neka proleća
kad nas već ne bude, uzaludnih
pevača zaslepljenih tvojom lepotom
i tvojim umećem neprestanog rađanja.
Pero Zubac, Odbrana smrti
Iz zbirke Pesme iz devedesetih, Stylos, 2003.
14. 11. 2012.
Uvek će biti čovek na tragu
 |
| © Sergio Larrain |
Treba izdržati taj poriv
male prljave vozove koji idu u nepoznato, beznadna putovanja van istine
od koje se skrivamo, zaludno,
kao mali kradljivci voća
u niskoj travi.
Uvek će biti čovek na tragu,
slediće stope upravo ne znajući kuda vode,
to je lepota neizvesnosti
kojoj se molim
tolikih godina u kojima se ne prepoznajem.
Pero Zubac
Iz zbirke Pesme iz šezdesetih, Stylos, 2003.
11. 7. 2012.
Stvari koje su prošle
 |
| Ilse Bing |
za jednu ljudsku smrt nema dovoljno cveća
Pero Zubac
iz pesme Stvari koje su prošle
30. 5. 2012.
Knjiga se tu završava
 |
| © René Maltête |
Leto se tek razžaruje,
a mom je glasu zima.Korim svoju ruku koja beleži reči
jer sam sve pesme kazao.
Knjiga se tu završava.
Slomiti svoju frulicu
od mladog pevljivog drveta.
Učiti od cveta da lepo
dugo ne traje.
Sedeti uz more kao za leta
dečačkih.
Setiti se ranog plača.
Pevati u sebi.
Knjiga se tu završava.
Pero Zubac, Knjiga se tu završava
10. 1. 2012.
Zakasneli odgovor na pismo profesora Radovića
 |
| © Tommy Ingberg |
Profesor Radović, koji zaštitnički,
visok i nasmejan, stoji iznad nas
malenih na razrednim, retkim,
fotografijama, jer smo se slikali
jednom godišnje,
učio nas je da je najbolje
sat učenja - sat igre,
da je igra u detinjstvu veoma važna.
Pamtim ga po blagosti.
Jedne godine, kada sam već bio
dovoljno poznat da se o meni moglo
čuti ponešto diljem domovine,
poznat po pesmama, koje, inače, u
detinjstvu pisao nisam;
dobio sam razglednicu iz Foče
u kojoj profesor Radović pita
naslovljenog da li je on onaj
dečak kome je on bio razredni
starešina.
Bilo me je sramota da napišem
da sam to ja.
Kako da napišem da jesam
kada nisam.
Zakasneli odgovor na pismo profesora Radovića
Pero Zubac
27. 11. 2011.
Lakunoćna
 |
| Marc Chagall - In The Night. 1943. |
Zelenim, mladim rečima,
kanim da te uspavljujem,dok se nehajno pripremaš
da preskočiš potok noći
s promišlju, radosnom,
da jutro donosim u rukama.
Tako će godine minuti,
hitro kao dečaštvo.
Moje reči gase svetiljke,
utopljavaju te.
I moja ruka usnula je
već sretna
na tvom licu.
Lakunoćna
Pero Zubac
Učim se izmišljanju
 |
| Robert and Shana ParkeHarrison - Making Rain |
Kiša iz Evijana
nerado prelazi na
švajcarsku stranu.
Donosim u džepovima
bukete kapljica
i noću ih prosipam
s balkona.
Potom siđem u noć
i gacam po baricama,
igram se,
učim se izmišljanju.
Da si tu već bi sve
bilo toliko neuverljivo.
Odveć je lepote.
Kiša iz Evijana
Pero Zubac
Vidim te kosom
 |
| Robert and Shana ParkeHarrison - Cloud Drift |
i vratnim pršljenom te vidim
i rukom zanetom u gonetanje
tek uzrelih reči te vidim,
dok se pripremaš
da uroniš u san
jednostavno kao što
ulaziš u more u mojim
pesmama.
Vidim te kosom
Pero Zubac
Mnogo se i često plakalo
 |
| Gabriel Sainz |
a malo pamtim povoda.
Nejasan dečji pakao
i dva-tri tužna sprovoda.
Mnogo je suza kanulo
sa bledog lica dečijeg.
I kao rosa kanulo
na meke ruke nečije.
Mnogo se i često plakalo
Pero Zubac
17. 8. 2011.
O smrti
 |
| Robert and Shana ParkeHarrison |
Obične smrti i herojske smrti
i pesničke smrti od omče i metka,
nek te ne zbunjuju, zemlja se vrti,
smrt je, u stvari, život ispočetka.
Neko će drugi, neznan i drag,
još lepše pesme da ti piše.
Za svakim od nas ostane trag,
travka nad glavom kroz koju diše.
Možda smo bili ptica nad morem,
u Podmoskovlju breza tanušna.
Možda ćemo biti čempres međ borjem.
Život je velik! Smrt je majušna!
O smrti
Pero Zubac
Spiram te sa kože
 |
| Rodney Smith |
Sa minulih leta,
Miris hladnog limuna,
Zelen martovski prhut,
Iskašljavam te,
Talog ispod jezika,
Vreo šljunak u krvi,
Ljuštim te sa nokata
Oštrim nožem kajačem
Nema te, nema te,
Nema te.
Reči te se odriču i
u laž me ušuškuju,
Nisi postojala
sem u pesmama, nisi
postojala ni toliko
da bi se pomirili
sa iščeznućem,
Istresam te iz džepova
starih košulja,
Stružem te okom
sa fotografija
Stresam te sa kose,
Davni prosinački sneg,
Proklinjem pesme
u kojima stanuješ,
jedeš, spavaš, umivaš se,
Sve bih ti oprostio
samo da te ima,
Da ima krvi u tebi.
Srce od najfinijeg drveta
izvajao bih i pod rebra
ti ga sakrio,
More bih ti u san
donosio.
Vetrovi bi ti bili pokorni,
Kišama bih te uspavljivao,
Samo da te ima
imalo izvan reči,
Samo da postojiš.
Kako ćeš i ovu
Molitvu čitati
Ako te nema
Ako uporno tvrdiš
Da te nema,
Da sam te
Izmislio.
Spiram te sa kože
Pero Zubac
Pero Zubac
Пријавите се на:
Постови (Atom)