PTT screen

© Anna Hurtig

Strahovita stvarnost stvari
To je moje otkriće svakoga dana.
Svaka stvar je ono što je,
I teško je objasniti nekome koliko me to raduje,
I koliko me to ispunjava.

Dovoljno je postojati pa biti potpun.

Napisao sam dovoljno pesama.
Napisaću ih još mnogo više, naravno.
Svaka moja pesma to kazuje,
A sve su moje pesme različite,
Jer svaka stvar koja postoji samo je način da se to saopšti.

Ponekad se zagledam u neku stenu.
Ali se ne pitam da li ona oseća.
Ne dovodim sebe u zabludu nazivajući je svojom sestrom.
Ali je volim zato što je stena,
Volim je zato što ne oseća ništa,
Volim je jer nije ni u kakvom srodstvu sa mnom.

Drugi put slušam kako vetar huji,
I smatram da se vredelo roditi samo da bismo čuli kako vetar huji.

Ja ne znam šta će drugi pomisliti dok ovo budu čitali;
Ali uveren sam da to mora biti dobro jer bez napora o tome mislim,
I bez pomisli da me drugi ljudi slušaju kako mislim;
Jer ja to mislim bez misli,
Jer ja to kažem onako kako to kazuju moje reči.

Jednom su me nazvali pesnikom-materijalistom,
I ja sam se začudio, jer nikad nisam ni pomislio
Da je uopšte moguće da se meni ikakav naziv pripiše.
Ja čak nisam ni pesnik: vidim.
A ako ono što pišem ima vrednosti, to ne znači da je imam ja:
Vrednost je tamo, u mojim stihovima.
Sve je to savršeno nezavisno od moje volje.

Anna Hurtig

Kako mi je teško
da te pustim da odeš, dane!
Odlaziš pun mene
a kad se vraćaš, ne poznaješ me.
Kako mi je teško
ostaviti na tvojim grudima
moguća ostvarenja
nemogućih minuta.

U predvečerje
Persej ti kuje okove.
Ti bežiš na breg
ranjavajući noge.
Ne mogu te privući više
ni moje telo, ni moj plač,
ni reke kraj kojih snivaš
svoj zlatni popodnevni san.

Sa istoka na zapad
nosim tvoju okruglu svetlost.
Tvoju veliku svetlost što drži
moju dušu u neprekidnoj napetosti.
Sa istoka na zapad...
Kako mi je teško da te nosim
sa tvojim pticama
i tvojim rukama od vetra!

Anna Hurtig

Spokojan sačekaj kraj koji nije daleko.
Bilo čiji život - šta je? Kratkotrajna sunca i san.
Sve sto misliš, iskoristi,
Da bi mislio manje.
Za brodare je mračno more brisani put.
A ti, u zbrkanoj samoći života,
Samog sebe izaberi (jer drugog ne poznaješ)
Za svoje pristanište.