Приказивање постова са ознаком Harold Feinstein. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Harold Feinstein. Прикажи све постове
15. 3. 2015.
Oto Fenjveši: Američke improvizacije
 |
| Harold Feinstein (New York, 1972) |
@
Oh, tužne li i svete prolaznosti!
Narandžasta polutama.
Savršeno nestati u detaljima,
izgubiti se u dnu maglovite irske krčme.
Uzdići se među hiljade oblaka,
i nestati: Rock'n'Rimbaud.
Da ne misliš na dve-tri stvari,
mogao bi biti još srećniji.
Buldog, recimo, na nekoliko minuta.
Ako ne zalutaš,
ako te ne proguta nekad
negde sićušno zrnce nade.
@
Minus deset, plus trideset. Stepeni?
Bolje kakav kukac, bolje da se uhvatim u kolo.
Bolje čista histerija.
Bolje jedan pejsažu prisali oblak.
@
Našao sam u njoj podvučene redove:
„Što čovek više zna,
svet je utoliko očajniji.“
Đerđ Faludi
@
Toronto. Tokio.
London. Ontario.
Poput mastila modro nebo.
Komadić Amsterdama na uglu.
Na tvom licu oblačić haosa.
Na levoj dojci šaka rose.
Bilo bi dobro ostati u životu.
Oto Fenjveši
Iz knjige Američke improvizacije, Arhipelag, Beograd. 2009.
Preveo Arpad Vicko.
@
Toronto. Tokio.
London. Ontario.
Poput mastila modro nebo.
Komadić Amsterdama na uglu.
Na tvom licu oblačić haosa.
Na levoj dojci šaka rose.
Bilo bi dobro ostati u životu.
Oto Fenjveši
Iz knjige Američke improvizacije, Arhipelag, Beograd. 2009.
Preveo Arpad Vicko.
14. 3. 2015.
Borislav Pekić: Mrtva priroda ne postoji
 |
| Harold Feinstein (1946) |
O prirodi. Mrtva priroda ne postoji. Postoji samo umrtvljena priroda, priroda ubijena perom. Priroda ubijena dletom. Kičicom. (Uprkos toga da li je život koga Pasternak udahnjuje prirodi njen život ili Pasternakov, ili je posredi čista nemogućnost da se život prirode da kroz život čoveka koji je upotrebljava; terminološka nemogućnost; artikulacija prirode je naime tehnički problem pesnika. To nije nikakav problem prirode.)
Kakva je moja stolica ne tiče se ogledala u kome se ona ogleda. Tiče se samo nje. Problemi stolice u ogledalu su problemi ogledala i kakvoće njegovog amalgama. Problemi pisca manje ili više uvek ostaju unutrašnji, subjektivni problemi izraza, ali ni tada onoga što se prikazuje, nego toga što prikazuje.
Za čoveka će priroda uvek ostati mrtva legenda; pesnik će joj nametnuti svoje zakone, ali to neće biti nikakva transfuzija krvi, ništa što oživljava, produžuje vek i snaži; to će biti samo specijalna upotreba prirode u svoje svrhe. Čak je pitanje da li mi zbilja upotrebljavamo prirodu ili koristimo svoje sopstvene dodatke prirodi kao njenu istinu?
Borislav Pekić, Dnevnik, Ponedeljak, 2. februar 1959.
Preuzeto sa: borislavpekic.com
18. 12. 2014.
Rajner Kunce: Kratak tečaj
 |
| Harold Feinstein, New York, 1964 |
Dijalektika
Vi neznalice kako biste
ostali neznalice
mi ćemo vas
školovati
Estetika
Do razvlašćivanja
imperijalizma
ima se smatrati saveznikom
Pikaso
Etika
U samom sedištu stoji
čovek
A ne
pojedinac
Rajner Kunce, Kratak tečaj
Iz knjige Čaj od jasmina, KOV, Vršac, 1998.
Preveo Zlatko Krasni
20. 11. 2014.
Dejan Ilić: Tamo gde smo živeli
 |
| Harold Feinstein, New York, 1948 |
Ponekad želim samo da odem,
ali nemam gde, zaista, kada bi svi
otišli, šta bi bilo s ovim mestima
nemogućim za život, šta bi prolazilo
izlokanim ulicama, kako bi izgledali
naši već pusti kvartovi, bez bola,
bez nasilja, bez svakodnevne muke hiljada
duša? I šta bi radili naši napušteni
televizori, i za koga bi radili? Iste bi
slike donosili u prazne domove,
opštili jedan s drugim, kao i ranije,
kada smo bili tu, a nismo znali
da ćemo otići,
ostavljajući sumnjiva dela,
poneku radost, muk, cele patnje,
da kao sablasti neumorno
lutaju nišama
u kojima smo živeli.
Dejan Ilić, Tamo gde smo živeli
Iz knjige Katastar, Povelja, Kraljevo, 2013.
Пријавите се на:
Постови (Atom)