Приказивање постова са ознаком Ingmar Bergman. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Ingmar Bergman. Прикажи све постове
28. 11. 2014.
Kanarinci ne pevaju više
 |
| Scena iz filma Divlje jagode (1957), Ingmara Bergmana |
kanarinci su bili tu, i limunovo drvo
i stara žena sa bradavicama;
i ja sam bio tu, dete
i dodirivao dirke klavira
dok su oni pričali -
ali ne mnogo glasno
jer su imali šta da pričaju,
njih troje;
i gledao sam kako pokrivaju kanarince za noć
džakovima od brašna:
„da mogu da spavaju, dušo.“
tiho sam svirao klavir
samo po jednu notu,
kanarinci ispod džakova,
a bilo je tu i drvo bibera,
drvo bibera češalo je krov kao kiša
i visilo pred prozorima
kao zelena kiša,a
oni su pričali, njih troje,
sedeći u polukrugu tople noći,
a dirke su bile crne i bele
i odazivale se mojim prstima
kao zaključana magija
iščekujućeg, odraslog sveta;
a sada ih nema više, njih troje,
a ja sam star:
piratske noge izgazile su
čiste slamnate podove
moje duše,
a kanarinci ne pevaju više.
jer su imali šta da pričaju
Čarls Bukovski
The People Look Like Flowers At Last (2007)
Čarls Bukovski, Pesme 4. LOM, Beograd (2007). Preveo Flavio Rigonat.
27. 11. 2012.
Posle svega ostalog
 |
| Scena iz filma Divlje jagode Ingmara Bergmana |
prošetam niz ulicu
u popodne puno senki
nađem sto
ispred kafea
sednem
poručim piće
i da sedim
sa tim pićem
a muva da
sleti
na taj sto.
zatim
da u pozadini
čujem kako se neko
smeje.
zatim da vidim
ženu koja prolazi
u zelenoj haljini.
da vidim
kera koji prolazi
debelog kera
kratke smeđe dlake i
očiju koje se keze.
da umrem
sedeći tako.
da umrem
uspravnih leđa
dok su mi oči i dalje
otvorene.
hoću da mi avion
proleti nad glavom.
da prođe žena
u plavoj haljini.
onda hoću
istog debelog kera
kratke smeđe dlake i
očiju koje se keze
da ponovo prođe.
to će biti
dovoljno
posle svega
drugog
posle svega
ostalog.
War all the time (1981-1984)
Čarls Bukovski, Pesme. LOM, Beograd (1999).
Preveo Flavio Rigonat
Preveo Flavio Rigonat
26. 12. 2011.
Blagosloven neka je ružan san
Insert iz filma Divlje jagode Ingmara Bergmana.
„Blagosloven neka je ružan san koji nam otkriva da
možemo stvoriti pakao.“
Horhe Luis Borhes
21. 9. 2011.
Sedmi pečat
- Želim da se ispovedim najiskrenije što mogu ali je moje srce prazno.
I praznina je ogledalo okrenuto ka mom licu. Gadim se i bojim svog lika.
Ravnodušnost prema ljudima me izdvojila iz njihovog društva.
Sada živim u svetu duhova, ograđen svojim snovima i maštarijama.
- Uprkos tome, ti ne želiš da umreš.
- Da, želim.
- Šta onda čekaš?
- Želim znanje.
- Čekaš garanciju.
- Nazovi to kako želiš.
- Zar je tako teško spoznati Boga svojim čulima? Zašto se skriva iza poluobećanja i neviđenih čuda?
Kako možemo da budemo vernici kada nama nedostaje vere?
Šta će se desiti sa nama koji želimo da verujemo ali ne možemo?
Šta je sa onima koji ni ne žele da verujem? Zašto ne mogu da ubijem Boga u sebi?
Zašto on živi u meni uprkos tome što a proklinjem, bez obzira na to što želim da ga iščupam iz svog srca?
Zašto ga se, uprkos svom ismevanju realnosti, ne mogu osloboditi? Čuješ li me?
- Čujem te.
- Želim znanje! Ne veru, ne nagađanja, već znanje. Želim da mi Bog pruži ruku, otkrije lice i priča sa mnom.
- Ali, on ćuti.
- Zovem ga iz tame ali čini mi se da nikoga nema.
- Možda i nema.
- Onda je život besmislen horor. Ne možeš živeti suočen sa smrću znajući da je sve ništavnost.
- Većina ljudi ne razmišlja o smrti i ništavilu.
- Ali, jednog dana stojiš na ivici života i gledaš u tminu.
- Jednog dana.
- Razumem šta hoćeš da kažeš.
- Od straha moramo napraviti idola i tog idola nazovamo Bogom.
- Uzbuđuješ se.
- Jutros me posetila Smrt. Igrali smo šah zajedno. Odlaganje koje sam dobio mi omogućava da postignem nešto.
- Šta?
- Celog života sam tražio, pitao se, pričajući bez smisla. To je bilo ništa. Da, govorim bez gorčine i prebacivanja znajući da je život gotovo svih ljudi takav. Želim da iskoristim to odlaganje za jedno značajno delo.
- Zato igraš šah sa Smrću?
- Ima dobru taktiku ali nisam izgubio nijednu figuru.
- Kako ćeš nadmudriti Smrt?
- Kombinacijom lovca i konja, to još uvek nije primetio.
- Zapamtiću to.
''Sedmi pečat'' (šved. Det sjunde inseglet)
Max von Sydow, Gunnar Björnstrand
Režija: Ingmar Bergman
Švedska, 1957. godine
Пријавите се на:
Постови (Atom)