PTT screen

- Želim da se ispovedim najiskrenije što mogu ali je moje srce prazno.

  I praznina je ogledalo okrenuto ka mom licu. Gadim se i bojim svog lika.

  Ravnodušnost prema ljudima me izdvojila iz njihovog društva.

  Sada živim u svetu duhova, ograđen svojim snovima i maštarijama.

- Uprkos tome, ti ne želiš da umreš.

- Da, želim.

- Šta onda čekaš?

- Želim znanje.

- Čekaš garanciju.

- Nazovi to kako želiš.

- Zar je tako teško spoznati Boga svojim čulima? Zašto se skriva iza poluobećanja i neviđenih čuda?

  Kako možemo da budemo vernici kada nama nedostaje vere?

  Šta će se desiti sa nama koji želimo da verujemo ali ne možemo?

  Šta je sa onima koji ni ne žele da verujem? Zašto ne mogu da ubijem Boga u sebi?

  Zašto on živi u meni uprkos tome što a proklinjem, bez obzira na to što želim da ga iščupam iz svog srca?

  Zašto ga se, uprkos svom ismevanju realnosti, ne mogu osloboditi? Čuješ li me?

- Čujem te.

- Želim znanje! Ne veru, ne nagađanja, već znanje. Želim da mi Bog pruži ruku, otkrije lice i priča sa mnom.

- Ali, on ćuti.

- Zovem ga iz tame ali čini mi se da nikoga nema.

- Možda i nema.

- Onda je život besmislen horor. Ne možeš živeti suočen sa smrću znajući da je sve ništavnost.

- Većina ljudi ne razmišlja o smrti i ništavilu.

- Ali, jednog dana stojiš na ivici života i gledaš u tminu.

- Jednog dana.

- Razumem šta hoćeš da kažeš.

- Od straha moramo napraviti idola i tog idola nazovamo Bogom.

- Uzbuđuješ se.

- Jutros me posetila Smrt. Igrali smo šah zajedno. Odlaganje koje sam dobio mi omogućava da postignem        nešto.

- Šta?

- Celog života sam tražio, pitao se, pričajući bez smisla. To je bilo ništa. Da, govorim bez gorčine i    prebacivanja znajući da je život gotovo svih ljudi takav. Želim da iskoristim to odlaganje za jedno značajno delo.

- Zato igraš šah sa Smrću?

- Ima dobru taktiku ali nisam izgubio nijednu figuru.

- Kako ćeš nadmudriti Smrt?

- Kombinacijom lovca i konja, to još uvek nije primetio.

- Zapamtiću to.