6. 9. 2011.
Ne dopire do mene zvuk
 |
| Robert and Shana ParkeHarrison |
Često sjedim sate i gledam hladne jesenje boje.
Mir sudbine koja se više ne da promijeniti ledi mi se na duši i licu.
Sve je u meni mrtvo; tako mi je dobro.
Ne dopire do mene zvuk, umro mi je očinji vid.
Sve je ostalo za velikom kapijom koja se zatvorila muklo za mnom. Izgubio sam sve i nisam više čovjek nego nemirna besana misao koja je potonula i prićutala se na dubokom zidu, a nada mnom su kao neprozirne zelene mase voda, mir, daljina i zaborav.
Ivo Andrić
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар