28. 1. 2013.
Ćutnja golema
U rat su moji mladići
krenuli s pesmom.
Vratili su se samo neki.
Samo su ćutnja.
I oni što su došli.
I oni što su otišli.
Ćutnja golema.
Reč u njih ne ulazi
i iz njih ne izlazi.
Poznaju me.
Ne poznajem ih.
Pero Zubac, Ćutnja golema
23. 12. 2012.
Vedra ponoć
 |
| © Michal Budínský |
Ovo je tvoj čas, o dušo, tvoj slobodni let u bezrečje,
Daleko od knjiga, daleko od umetnosti, dana gotovog, posla svršenog;
Javljaš se cela, tiha, zagledana, dok ti je u mislima ono što najviše voliš -
Noć, san, smrt i zvezde.
Volt Vitman, Vedra ponoć
Daleko od knjiga, daleko od umetnosti, dana gotovog, posla svršenog;
Javljaš se cela, tiha, zagledana, dok ti je u mislima ono što najviše voliš -
Noć, san, smrt i zvezde.
Volt Vitman, Vedra ponoć
________________________________________________________
THIS is thy hour O Soul, thy free flight into the wordless,
Away from books, away from art, the day erased, the lesson done,
Thee fully forth emerging, silent, gazing, pondering the themes thou lovest best.
Night, sleep, and the stars.
Walt Whitman, A clear midnight
13. 12. 2012.
Sve ovo izricanje osjećaja...
Sve ovo izricanje osjećaja nastaje zbog velikog umora, naizgled bez uzroka, koji se danas iznenada spustio na mene. Ne samo da sam umoran nego i ogorčen, a gorčina je također nepoznata. Na rubu sam suza zbog tjeskobe - ne suza što se isplakuju, nego onih koje se zadržavaju, suza zbog bolesti duše, a ne zbog osjetljive boli.
Fernando Pesoa, odlomak iz Knjige nemira
10. 12. 2012.
Pesma o meni
I nastavljam da ispunjavam svoj sledeći prostor u budućnosti.
Ej, ti tamo, slušaoče! Šta imaš da mi poveriš?
Pogledaj mi lice dok gasim stidljivo veče
(Iskren budi, niko drugi te ne čuje, a ja sam ovde još samo tren).
Protivrečim li ja sebi?
Dobro onda, protivrečim sebi
(Ja sam velik, sadržim mnoštva).
Usredsređujem se na ono što je blizu, čekam na vratima.
Ko je obavio svoj dnevni posao? Ko će prvi da završi večeru?
Ko želi da prošeta sa mnom?
Hoćeš li progovoriti pre nego što odem? Hoće li se pokazati da si već zakasnio?
_______________
And proceed to fill my next fold of the future.
Listener up there! what have you to confide to me?
Listener up there! what have you to confide to me?
Look in my face while I snuff the sidle of evening,
(Talk honestly, no one else hears you, and I stay only a minute longer.)
Do I contradict myself?
Very well then I contradict myself,
(I am large, I contain multitudes.)
I concentrate toward them that are nigh, I wait on the door-slab.
Who has done his day's work? who will soonest be through with his supper?
Who wishes to walk with me?
Will you speak before I am gone? will you prove already too late?
Volt Vitman, Pesma o meni (51)
Walt Whitman, Song of myself (51)
27. 11. 2012.
Posle svega ostalog
 |
| Scena iz filma Divlje jagode Ingmara Bergmana |
prošetam niz ulicu
u popodne puno senki
nađem sto
ispred kafea
sednem
poručim piće
i da sedim
sa tim pićem
a muva da
sleti
na taj sto.
zatim
da u pozadini
čujem kako se neko
smeje.
zatim da vidim
ženu koja prolazi
u zelenoj haljini.
da vidim
kera koji prolazi
debelog kera
kratke smeđe dlake i
očiju koje se keze.
da umrem
sedeći tako.
da umrem
uspravnih leđa
dok su mi oči i dalje
otvorene.
hoću da mi avion
proleti nad glavom.
da prođe žena
u plavoj haljini.
onda hoću
istog debelog kera
kratke smeđe dlake i
očiju koje se keze
da ponovo prođe.
to će biti
dovoljno
posle svega
drugog
posle svega
ostalog.
War all the time (1981-1984)
Čarls Bukovski, Pesme. LOM, Beograd (1999).
Preveo Flavio Rigonat
Preveo Flavio Rigonat
17. 11. 2012.
Posle ćutnji
 |
| © Masao Yamamoto |
Posle toliko bezrečja, bože,
tebe ja ne poznajem.
Ko si bila ti u meni, uopšte?
Jutro je i okus u ustima
kao da sam doručkovao smrt.
Iznova pretražujem put
kojim sam došao
i greške koje sam u hodu
napravio idući u krug,
opravdati pokušavam.
Prestao sam da te volim
a da i primetio nisam.
Pero Zubac, Posle ćutnji
Iz zbirke Pesme iz osamdesetih, Stylos, 2003.
16. 11. 2012.
Plaše nas jer nas se plaše...
 |
| © Pedro Luis Raota |
moja mala ljubavi. Sve su izmislili
da nas omrznu ljudi u kojima noćiva
dobrota. Taj mali, obični svet, mala
moja ljubavi.
Ona Preverova deca koja se ljube
u haustoru i sva deca koja se ljube
bez straha, po parkovima, ne mogu učiniti
ništa veliko sem da se ljube, ljube,
jer energija ljubavi mogla bi otopiti
crni sneg na njihovim šinjelima.“
***
„Male su reči da iskažu gorčinu.
Nevične su reči da opišu sram.
Ne uspeva duša da se tako brzo
nauči mržnji neophodnoj da se
preživi.“
Pero Zubac
Iz zbirke Nove pesme, Stylos, 2003.
Пријавите се на:
Постови (Atom)