|
Veri Apriyatno |
Ležiš u tamnoj i dubokoj
pukotini u vremenu
Prstima uzimam obalu
(nema te među prstima)
Drvo i njegova noć
čekaju te na obali dve zelene večnosti
Tvoj glas sanja nešto teško
u dnu kamena
Ležiš u tamnoj i dubokoj
pukotini u vremenu
Grob prijatelja,
Branko Miljković
Нема коментара:
Постави коментар