PTT screen

© Arno Rafael Minkkinen

Niko nas opet ne mesi od zemlje i gline,
niko nam prah ne oslovljava.
Niko.

Slava ti, Niko.
Tebi za ljubav ćemo
cvetati.
Tebi
u susret.

Bili smo
Ništa, i jesmo, i to ćemo
ostati, cvetajući:
Ruža ničega, ruža
ničija.

Sa stabljikom
svetlom kao duša,
sa prašnikom pustim kao nebo,
sa krunom crvenom
od purpurne reči koju smo
pevali iznad, o iznad
trna.