5. 2. 2012.

Žak Prever: U moju kuću


© Rodney Smith


     Doći ćete u moju kuću
Uostalom to i nije moja kuća
     Pojma nemam čija je
Ušao sam tako jednog dana
     Nikog nije bilo unutra
Jedino je venac crvenih paprika visio na belom zidu
     Dugo sam ostao u toj kući
Niko nije došao
     Ali svakoga dana i svakoga dana
Čekao sam vas

     Nisam ništa radio
Mislim ništa ozbiljno
     Nekada izjutra 
Puštao bih životinjske krike
     Njakao iz sve snage
Kao magarac
     I to mi je godilo
Onda sam se igrao nogama
     Te noge su neverovatno inteligentne
Odvedu vas strašno daleko 
     Ako vam se baš ide strašno daleko
Međutim kad vam se ne ide nigde 
     I one ostaju kod kuće i prave vam društvo
A opet kad svira one igraju
     Bez njih ne možeš ni da igraš
Treba stvarno da si glup kako to samo čovek ume
    Pa da lupetaš takve gluposti
Jednom nogom u grobu a to znaju i vrapci na grani 
    A po čemu bi opet vrapci znali
Vrapci znaju kad znaju
    A ne znaju kad ne znaju ili kad su samo delimično obavešteni 
I šta svet uopšte zna o vrapcu 
    Sem toga on se uopšte tako i ne zove
To su ga ljudi samo tako nazvali
    Vrabac vrabac vrabac

Ta imena baš su čudna
     Martin Igo Viktor tako mu je bilo ime
Bonaparta Napolen tako se zvao
     Zašto tako a ne drugačije
Krdo bonaparti prolazi pustinjom
     Imperator se zove Deva jednogrba
Ima trkaći sto i konja sa ladicama
     Iz daljine kasa čovek ima samo tri imena
Zove se Tim-Tam-Tom a ni prezime mu nije veliko
     Malo dalje stoji bilo ko
Još malo dalje stoji bilo šta
     I konačno kakve to sve ima veze

     Doći ćeš u moju kuću
Ja mislim štošta ali u stvari samo na to mislim
     I kada uđeš u moju kuću  
Skinućeš se 
     I staćeš tako nepokretna i gola sa usnama crvenim
Crvenim kao venac crvenih paprika što visi na belom zidu
     I onda ćeš leći i ja ću leći kraj tebe
                    Eto
U moju kuću koja zapravo i nije moja kuća doći ćeš.


U moju kuću 
Žak Prever 
Preveo Miroslav Karaulac

Нема коментара:

Постави коментар