PTT screen

Boris Smelov, 1996

Prišla je keruša da ti oliže cipele
cvili i umiljava se šapa podignutih uvis
čeka da je počešeš i pomaziš đonom
životinja je kratke pameti nema dostojanstva
kao da je poniznost bit njene vrste
- gledaš je besno i ne možeš da sakriješ gađenje

Juče si sa drugim dečacima gledao kako je jure i zaskaču psi
Odlučili ste da je kaznite iz odvratnosti ili da pokažete prirodu
Veštinu gospodara ili onog koji uči da potčini slabijeg
iskusiće svu moć i ingenizoznost igre svojih sudija
Vezali ste je za zadnje noge i obesili o neku gredu
Zavijala je bolna pinjata kroz dečački smeh i usklike
Mlatili ste je štapovima ubadali ushićeno u čmar i u vaginu
Tuđ bol ne ostavlja mesta pitanjima
Ratna su vremena pomišljao si dok je u tebi rastao
osećaj samilosti ili savesti
odlučio si tada da prekineš igru

Progoni te godinama slika keruše
verna je tvome bolu i njenim mukama
svakoga jutra pojavljuje se pred tvojim vratima
u njenom slepom pogledu iste su one oči
što još od detinjstva pitaju zašto


Za Antonija Gamonedu iz ormara punog senki

Hose Anhel Lejva, Keruša

Iz zbirke Tri četvrtine, Adresa, Novi Sad, 2015.

Lev Borodulin

Tko ne bi žalio brojeve.
Tako su neporočni i čisti.
Samuju u dječjim bilježnicama.

Pet i dva su sedam. Stoji čovjek
pred tim razoružan i obeshrabren.
Prošli su ratovi, vode se ratovi,
očekuju se novi i drukčiji,
a pet i dva su sedam.

Cvijeće u vazi vene,
starica je zaboravila kada je
rođendan najmlađoj unučici,
a pet i dva su sedam.

Pet i dva su sedam.
Pet i dva su sedam jabuka, govore djeci.
Djeca, međutim, znaju da o jabukama
tu ne može biti govora.


Danijel Dragojević, Brojevi


Preuzeto sa portala Strane.

Loretta Sartorio

Opet je ovde proleće, prethodno obeleženo,
donekle trpko kao dim.
Razmisliću šta je za ostavljanje
i mrtvo lišće ću pospremiti.

Tako je to uvek bilo.
To je zakon. Dobro znam.
Samo mi je žao polomljenih grana
lanjska gnezda neću baciti.



Jan Skacel, Šta je za ostavljanje

Iz knjige Jesen s mrtvim jastrebom, KOV, Vršac, 1998.