29. 5. 2014.
Karlos Drumond de Andrade: Ispovest
Nisam dovoljno voleo svog bližnjeg,
nisam se rešio glista niti izlečio šugu.
Samo sam izgovorio neke reči,
melodične, kasno, po povratku sa zabave.
Davao sam ne dajući i ljubio bez poljupca.
(Slep je čovek koji krije pogled
ispod kreveta). I u polutami
bogatstva nestaje, najvrednijeg.
Od onog što je ostalo kako sastaviti
čoveka
i sve što je u njemu nežnost,
vegetalna harmonija, žagor
smeha, predavanje, ljubav i samilost?
Ni sebe samog nisam dovoljno voleo,
a kamoli bližnjeg. Nikog nisam voleo.
Osim onu pticu - plavu i turobnu -
što se raskomadala na krilu aviona.
Karlos Drumond de Andrade, Ispovest
Iz knjige Karlos Drumond de Andrade: Cvet i mučnina, KOV, Vršac, 2005.
Prevela Nina Marinović
Autori:
Carlos Drummond de Andrade
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар