27. 7. 2014.
Rene Šar: Izgleda da nebo u svemu ima poslednju reč
 |
| © Masao Yamamoto |
U PROSTORU
Sunce je letelo nisko, isto onoliko koliko i ptica.
Noć ih je ugasila oboje. A voleo sam ih.
OGRADA
Nisam sam zato što sam napušten. Sam sam jer sam sam, jezgro između ograda staklene bašte.
Izgleda da nebo u svemu ima poslednju reč. Ali ono je izgovara tako tiho da je nikad niko ne čuje.
Nema ni okuka ni prevoja, samo hiljadugodišnje strpljenje na koje smo naslonjeni.
Imamo samo jedno preimućstvo iznad smrti: da se bavimo umetnošću pre nego ona dođe.
Časni grob je mlin: zrno se namenjuje hlebu, pleva đubrištu.
Ne traži stomak toplu supu, već srce.
Oblici oblaka toliko vrede koliko i namere ljudi.
Rene Šar
Iz knjige Arhipelag reči, Bagdala, Kruševac, 1964.
Preveo Nikola Trajković
26. 7. 2014.
Alen Boske: Mučenje u vezi sa Bogom
 |
| Alain Bosquet |
* * *
„Hoću da me vratite meni samom“,
reče bog,
„ne pominji mi ime.
Niti sam začet ni začetljiv:
tijelo bez tijela,
duša neprijatelj svakoj duši.
Ostavite me samog
s mojom mukom: obdan i obnoć se mijenjam
samoosuđen na preobražaje.
Takva je moja priroda,
nepoznat odveć sebi poznat,
da se nikada ne zadovoljim
svojom predstavom o Bogu.“
* * *
reče Bog, „da bi znao
da mi protivrječiš:
da bih se potvrdio, potreban mi je dvoboj.
Urlaj, grdi, raspravljaj.
Piši moje ime
jer se tako skrnavi:
možeš da promijeniš boga,
ja preuzimam rizik.
Bavi se radije svojim samoglasnicima,
suglasnicima,
dvoglasima
koje će pčele odnijeti
u nepoznati svijet: ni tvoj ni moj.“
* * *
Božić, Božić!
Pjevaćemo rođenje svijeta,
ne onog u kome živimo nego onog
u kome su bića čista i duše lake,
kao jorgovan koji se nadnosi nad rijeku,
kad se tužan sprema da izliježe zvijezdu.
Božić, Božić!
Spoznaćemo i druge vrste sreće
drugačije od ovih na ovom svijetu u pjeni i blatu;
izabraćemo Boga
od kog nas neće boljeti u grudima
i neće sisati naše stare mozgove.
Božić, Božić!
U međuvremenu vješaćemo svoju djecu,
ne izvinjavajući se
i bez griže savjesti
jer su ona već nama slična.
* * *
Novine navode
državnike, ministre, samoubice,
Abažur ništa ne kaže:
kao da sluša bubašvabu.
Grizem jastuk
i palim nekoliko knjiga.
Telefoniram Bogu
da mi pozajmi malo vjere.
Bolujem od raka riječi.
Alen Boske
Iz knjige Alen Boske: Pjesme. Univerzitetska riječ, Nikšić, 1989.
Prevela Branka Bogavac.
23. 7. 2014.
Nazim Hikmet: Ljudi ispevaše pesme lepše od njih samih
 |
| Nazim Hikmet |
Ljudi ispevaše pesme lepše od njih samih;
pesme su pouzdanije nego ljudi,
tužnije nego ljudi,
trajnije nego ljudi -
i ja volim pesme više no ljude.
Mogao bih živeti u samoći,
ali ne i živeti bez pesama.
Voljenu sam izneverio
a ostao veran pesmama njenim...
I pesme su bile sa mnom, verne, -
njih sam razumeo na svim jezicima.
U ovom svetu
od svih jela i pića,
od svih putovanja,
od svih događaja,
od sveg što sam primio sluhom i duhom,
grlio i doticao,
ništa me nije činilo srećnijim
nego pesme.
Nazim Hikmet
Iz knjige Velika pesma nade, Bagdala, Kruševac, 1973.
Preveo Lav Zaharov.
20. 7. 2014.
Tokovi razdoblja
 |
| © Jarek Kubicki |
Tvoje pomenuto ime vraća mi se
Sigurnije da će ući u moj život
Zmijugavi začetak nekog izvora
Sa tokom kome se nisam nadao
Nakalemiti takođe neku proždrljivu biljku
Koja se prelivala nekim drugim sokom
Sa preimućstvom obećanja
Da će i u samoći cvetati
Rasejanko moja u dvorcu noći
Ti me uništavaš
Ja te doživljujem iz daleka
Ti me obaraš bodrijeg
I nalaziš opreznijeg
A ja se udubljujem u simbol tvoj
Ozari se zorom
Za koju tvrdim
Da postoji
U tebi.
NE MANJE IZVESNO
Ti se vraćaš preko nestvarnog
Vrata su zalupila na odsutnost
Dok noć odvodi svoje kurjake
Cvile stupnjevi stepenica
U beskrajnom niko se ne ustručava
Da pita da li prelazi u mrak
Odlaganje kom si uzeo značenje
Jednoga života pozvanog na dan
Ne manje izvestan no životi drugi
Moguć bez svetlosti i bez tame
Kao što doznaješ o snovima
U koje se upliću duga mučenja.
NAJVIŠA SLIKA
Znaci koje očekujem od tvog života
Biće mi uvek prijatniji
Nego slavni susret sa umirućim
Ugašenim vlastitim uzdahom
Na zapaženu sliku poslednju
I sledeću koja te je zaboravila
Kao što ti odlaziš ne okrećući se
I sasvim pravo iznad zanosa
Koji me primorava da te više ne vidim.
QUASI STELLAR OBJECT
Milijarde svetlosnih godina
Odvajaju nas od atoma
Nad najprimitivnijim galaksijama
Viđenim u plavim prostranstvima
Onih dugih noći osvetljenih
Koje se odbijaju o ivice
Kružnih daklekih svetova
Namigujući drugim planetama
U prolazu koji nas zaleđuje.
Edmon Imo
Iz knjige Edmon Imo: Tokovi razdoblja. Bagdala, Kruševac, 1969.
Preveo Nikola Trajković.
18. 7. 2014.
Agostinjo Neto: Ovde na robiji
Ovde na robiji
ponavljao bih Hikmeta
ako bih na tebe Marina mislio
i na kuću onu s bakom i jednim mališanom.
Ovde na robiji
ponavljao bih heroje
ako bih pevao ratničke pesme
u kojima narod robovlašće ruši.
Ovde na robiji
ponavljao bih svece
ako bih im opraštao mučenja i laži
kojima nas u sreću guraju.
Ovde na robiji
srdžba nadima grudi
strpljivo čekam
da njome oblake punim
u dahu istorije
nema toga
ko će kišu zabraniti.
Agostinjo Neto, Ovde na robiji
Preveli Mira Štrbac i Kemal Komina
17. 7. 2014.
Rene Šar: Tuga Nevona
 |
| René Char |
Baštovan nemoćni smeši se,
Sećanjem na izgubljene alatke
I na mrtvo granje koga je sve više.
* * *
A dobro koje se podelilo,
Ko želja nekog pokojnika,
Smrvilo je i uništilo
Travnjake i drveta,
Tiho usnulu lenost
I prostor mračni
Mog parka Nevona.
Pa pošto se treba odreći
Onog što se ne može zadržati,
I koje postaje nešto drugo
Za srce ili protivu njega -
Zaboraviti ga je najbolje,
A zatim, poterajmo hajku
Da bi se tražilo a da se ne nađe
Ono što nam treba da se ozdravi
Od naših nepoznatih bolova
Koje sa sobom svuda nosimo.
Rene Šar, iz Tuge Nevona
Iz knjige Arhipelag reči, Bagdala, Kruševac, 1964.
Preveo Nikola Trajković
6. 7. 2014.
Zabijačka
 |
| © Enzo Penna |
Ježiju Novosjelskom
za sećanje na razgovor o ubijanju životinja
Pamtite da ako đavo
hoće nekog da cakne, neće to učiniti
svojim konjskim kopitom,
nego svojom ljudskom nogom.
u švajcarskim novinama
pročitao sam članak
pod naslovom „Arme Schweine“
jadne svinje
Kako ta jadna stvorenja
pate u predosećanju smrti
ali naše poljske svinje
jednako su osetljive
kao njihove švajcarske sestre
vožene u klanicu
često umiru od srčanog udara
„zabijačka“ se u našoj zemlji
povezuje s rođenjem i smrću
s krštenjem i pogrebom
pa čak i s prvim pričešćem
čitao sam u „Politici“ članak
o presađivanju srca svinje
mladom čoveku
- Zašto ste se odlučili
baš za srce svinje? - pita novinar
- Zbog najpovoljnijih razmera
odgovara doc. Zbignjev Religa
iz Šljonske medicinske akademije -
bile su to mlade jedinke
teške od 80 do 100 kg -
tako da bi srca bila ljudskih razmera...
i Crkva u potpunosti odobrava
sva presađivanja, izuzev
transplantacije mozga i organa za rađanje...
živela svinja!
prijateljica ljudi
izbacujem taj povik
iz dubine srca (ljudskog)
živele sve svinje
koje je čovečanstvo pojelo
od stvaranja sveta!
koliko je svinjskih srca bubrega
koliko će svinjskih nožica
biti presađeno
do kraja XX veka
pitam kao moralist
hoće li se naći makar jedan čovek
koji bi bolesnoj svinji
dao svoje srce mozak
ili bubreg
kad li će čovečanstvo sazreti
do takve ljubavi
da bi reklo
svinjo sestro moja
kada ćemo podići u Ženevi
pred sedištem Ujedinjenih nacija
spomenik
svinji s prasićima
Konkurs za spomenik svinji
„smatram otvorenim“
Tadeuš Ruževič, Zabijačka
Iz zbirke Reljef, Matica srpska, Novi Sad; Cicero, Beograd; Pismo, Zemun; 1993.
Preveo Petar Vujičić.
1. 7. 2014.
Sledi san, usni
 |
| Sanchi |
Sledi san, usni
sledi senke na zidu.
Zapamćeno i zaboravljeno senkom pokrij.
Stepenicama koje otiske mrtvaca nose
popni se do kule mračne,
do skrovišta ubice.
Kostima ubice obrati se
kao da u njegovim očima zatvorenim
sjaj tvoga živog lica plamti.
Lobanje zaboravljene, razbacane
ogledala su na koja tvoja teška senka pada.
San sledi, usni
slike koje preko tvog lica
odraženog u ogledalu lete
vrebaj
tamo gde grad prelazi u straćare
imaš čitavu terasu samo za sebe
jer niko se stepenicama strepnje
popeti neće da tvoj mir raskomada.
Tu gde napola spuštene rešetke
bura za burom vekovima glača
prah na prozoru još uvek nosi
tragove vetra prigušene,
tu gde carevi miropomazani
stoje svrstani da na nedoumice
tvoje odgovore
sledi svoj san, usni
vekovi mudrosti čekaju da ti otkriju
što ni ogledalo ti otkriti ne bi smelo.
Soči Rotre, Sledi san, usni
Iz knjige Prizivanje svetlosti. Rad, Beograd, 1980.
Prevela Grozdana Olujić.
Пријавите се на:
Постови (Atom)