PTT screen

Alfred Stieglitz, 1920.

Časovi koje grlimo nisu istorije ni datumi,
čak ni pregršt reči
ili jato slika u govorljivom vazduhu.
Sa moga čela skače imanje tvoga imena,
i u onoj nepomičnoj vodi koja te gleda
iz prošlosti, živiš uvek ista samoj sebi,
tako da te godine ne mogu zažariti.

Iscrtavam profil snega, znake
koje mi zima nalaže svojom ozbiljnom istinom.
Beli smeh, breze, lagano očaravanje,
vreme bez vremena, dane i noći,
sunce koje se vraća u svoje vrelo mirisa
zajedno s pitomom vatrom izgnanstva.

Svet se razliva u tvom pogledu,
stranica koja želi da te sačuva
iz večnosti, boli i ostaje.

Jedino umire ruka koja ti piše.


Husto Horhe Padron, Ruka koja ti piše


Iz knjige 99 ljubavnih pesama, Paladin, Beograd, 1990. 
Prevod Branislav Prelević