13. 1. 2015.
Siniša Tucić: Nove domovine
 |
| Herbert List, Goldfish Bowl (1937) |
SVET NA PLASTIČNO RASKLAPANJE
Treba nam samo jedna zaravan na planini
Da rasklopimo plastične stolice
Raširimo suncobrane
Stavimo žicu na kamen
I počnemo da pečemo roštilj.
A onda
Mogli bi i da razapnemo šator.
U stvari,
Treba nam malo veća kuća da letujemo.
Nešto kao kamp-kućica
Ali na rasklapanje.
Možda će nam jednog dana
Biti potrebno više kućica.
Nešto kao kamp naselje
I sanitarni čvor u njemu.
A zatim možemo da se igramo
Pa čitav grad da rasklopimo
I kuće i škole i puteve
A onda
Crkve, džamije, katedrale
Šta nas košta...
Upakovan materijal za rasklapanje
Donećemo kamionima
Nije glomazan.
I puške mogu biti na rasklapanje
I topovi i tenkovi
Pa čak i avioni
Ništa nije glomazno
I šta onda
A šta imamo?
Imamo reke, mostove, ljude
Imamo i dabrove
Koji grade brane.
Pitanje za decu u vrtiću:
Šta nam još nedostaje?
-Pornografija! – sva deca u glas.
Dobro,
Imamo mi i trafike
Na rasklapanje
U izlozima trafika porno-novine
A onda
Šta još možemo da rasklopimo
Vozove
Linije noćnih metroa
Metro izlazi iz dubine na zaravan
Imamo jednu zaravan
Šta nam je potrebno?
Tri zaklana čoveka,
Zaklana noževima na rasklapanje
Jednog crnog, jednog žutog, jednog belog
Da bi upotpunili sliku multikulturalizma
Razglednicu sa dalekih ostrva
To ti je život na rasklapanje.
ESHATOLOŠKI PRIRUČNIK ZA MALOGRAĐANE
Juče si mogao igrati stoni tenis u hotelu
Jer si prekjuče gledao tv-seriju Grejsin život
Zbog koje si danas
Pobegao da ne bi otišao
U kafić na benzinskoj pumpi
Da čitaš novine i piješ kafu
A sutra
Šta će se sutra desiti
Kad se iškoluješ
I umreš od srčanog udara
Na privremenom poslu u inostranstvu
Šta će se desiti kad umreš?
Pričao ti je otac
O astralnoj projekciji
Postoje dve boje u tunelu
Plava i bela
Drž se ti plave
Preporučio ti je otac
Sa druge strane slika raja
U kojoj peku kobasice na roštilju
I pecaju na obali veštačkog jezera
Iz kojeg iskaču samo
veštački uhranjene
I natovljene ribe
Ništa ne brini
Slika raja u eshatološkim priručnicima
U velikoj meri se poklapa
Sa vizurom običnog građanina
Malograđanina planete Zemlje
Koji radi na recepciji hotela
Pored sale za stoni tenis
Njegove slike su tako hormonski plastične
Da te ponekad iznenadi
Njegova perceptivna glupost
Dok se prežderava kobasicama
Unoseći holesterol
Maštajući da otputuje u inostranstvo
Ne znajući ništa
U želji da ode na jedan rajski izlet
Ne znajući da može uleteti
U trivijalnu sliku eshatološkog priručnika za malograđane.
MALI KENGURI NAŠE NOVE DOMOVINE
Jebo ga bog
Mogli bismo iz ovih stopa
Da sednemo u avion
I odletimo u Australiju
Nemamo ovde više šta da radimo
Ne osećam se dobro na ovoj žurci
Iako Di-džej pušta Ramonse
In the pet cementary
Ili
Somebody put something in to my dream
Holandija je najliberalnija zemlja na svetu
Ipak
Ne osećam se dobro na ovoj žurci
Mogao bih da odem
Domovina je tamo gde se živi dobro
Osećam da ću ovde zauvek ostati
Mogao bih da umrem
Da dobijem sidu na nekoj jebenoj žurci
U nekoj jebenoj igri
Kao što su masne fote ili slično
Na žurci smo
Hajde da se igramo
Na primer
Pola nas je hiv pozitivno
A druga polovina nije zaražena
Izvlačimo ceduljice i parovi se međusobno krešu
Igramo nešto kao ruski rulet
Zakon ne može da zabrani takve žurke
Ovo je isuviše liberalna zemlja
Možda ću tako smuvati devojku
Ili ko zna nekog tipa
A ako se zarazim
Ako dobijem tu fantastičnu sidu
Neću odleteti za Australiju
I neću uživo videti
Sirote male kengure
Kako skakuću po australijskom pesku
Ostaje mi samo
Da se nadam sidi
Dok pušim džokavac na ovoj idiotskoj žurci
U najliberalnijoj zemlji na svetu
Onako
Uz patetične Ramonse
Završiće se sve na tvom besprizornom pogledu
A mogao sam smuvati devojku večeras
Ili ko zna nekog tipa
Seli bismo u avion
A mali kenguri naše Nove domovine
Uskoro bi
Žvakali zaraženo zrnevlje iz naših šaka.
Siniša Tucić
Iz knjige Nove domovine, Narodna knjiga Alfa, Beograd, 2007.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар