4. 3. 2012.
Reč
 |
| © Martine Franck |
zvone u 10:25 u
nedeljno jutro
ogrćem bade-mantil
mrtvog oca kome fali jedan
rukav
i otvaram
vrata
ženi s tamnim naočarima i
muškarcu.
„kako ste danas?“ pita
on.
on gura neke religiozne spise
ka meni.
„molim vas, ne treba mi
to.“
„sve nas je stvorio isti
Stvoritelj“, kaže.
„ja sam stvoritelj“, kažem
i zatvaram
vrata.
onda su prešli do vrata
drugog pijanca i
zazvonili.
rekao im je da
odjebu
tako im Isusa
i ostave ga na
miru.
Bog nije baš neki lek
za mamurluke.
Reč
Čarls Bukovski
Čarls Bukovski, Pesme 3. LOM, Beograd (2007). Preveo Flavio Rigonat.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар