PTT screen

Pavo Haviko, Hrabrost

Preveo Čedomir Cvetković 

SVETLOST 

Ispred prozora
grančica bademova drveta,
samo jedna grančica
skriva ti pola sela.

Ljubav ti dlanom
skriva ceo svet.

Jedino ostaje svetlost.



SKORO POTPUNOST

Smrt ne postoji, znaš - reče joj.
Sad kad sam umrla, da, znam - odgovori ona.
Dve košulje su ti ispeglane u fioci,
samo jedna mala ruža meni nedostaje.

(...) carska vojska se ipak, treba to priznati, uvek bori za svetu stvar i brani hriščanstvo od nevernika. 

- Nema tu odbrane ni uvrede, ništa nema nikakvog smisla - reče Torizmondo. - Rat će trajati vekovima i niko neće pobediti niti izgubiti, ostaćemo nepomični jedni naspram drugih, zauvek. Bez jednih, oni drugi ne bi bili ništa... i već smo i mi i oni zaboravili zašto se borimo... Čuješ li ove žabe? Sve što činimo ima isto toliko smisla i reda koliko i njihovo kreketanje, njihovo skakanje iz vode na obalu, i sa obale u vodu. 

*

Ali, već im je dojadilo. Taj Ađilufo koji se uvek svega seća, koji za sve što se dogodi ume da navede pisani dokaz, pa i kada je u pitanju čuveni poduhvat, i kada ga svi prihvate i do sitnica zapamte, čak i oni koji ga nikada nisu ni videli, on želi da ga svede na običnu epizodu iz službe koju treba ubeležiti u večernjem izveštaju za komandu puka. Između onoga što se u ratu dogodi i onoga što se posle priča, otkad je sveta i veka, uvek postoji izvesna razlika: da li se neki događaj dogodio ili ne - malo je bitno; tu su tvoja snaga, tvoja ličnost, postojanost u načinu tvoga ophođenja koji garantuju da, ako se stvari baš i nisu tako odigrale, detalj po detalj, ipak se sve moglo tako odigrati, ili se moglo isto tako odigrati u nekoj sličnoj prilici. Međutim, Ađilufo nema ništa što bi poduprlo njegova dela, istinita ili lažna, kakva god bila: ili se iz dana u dan upisuju u zapisnik i beleže u registre, ili je to praznina, mrkli mrak. On bi želeo pod isto da podvede i svoje drugare, koji poput sunđera upijaju vino i hvalisanja, planove koji se okreću prošlosti a da nikada nisu ni bili u sadašnjosti, legende koje, pošto su bile pripisivane malo jednom, malo drugom, na kraju uvek nađu protagonistu koji im odgovara.