21. 9. 2010.

Druga strana







U svom gradu nije se više osećao među sebi ravnima i, na prvom mestu, sve je to bilo obolelo od neke tajne smrti, nekog fluida nestvarnosti, od prošloga sve je postalo provizorijum, iznošena haljina koja više nigde nije dobro stajala. I to izrastanje iz jednog, dotle skladnog i voljenog zavičaja, to izlaženje iz životnog oblika koji mu više nije pripadao ni odgovarao, taj život prekinut časovima najvišeg blaženstva i srećnog samoosećanja nekoga ko se rastaje, ko je pozvan na drugu stranu - pri kraju mu je postao veliko mučenje, jedva snošljiv pritisak i pratnja.

Jer sve ga je napuštalo, a on nije bio siguran da nije baš on taj koji sve to napušta, da nije on skrivio to izumiranje i otuđivanje u njegovom dragom naviknutom svetu i to ambicijom, preteranim zahtevom, nadmenošću, neverstvom i odsustvom ljubavi.


Igra staklenih perli 
Hermann Hesse

Нема коментара:

Постави коментар