19. 11. 2010.
Jedva čekam veče da i meni svane
Night in St. Cloud (1890) Edvard Munch |
Jedva čekam veče da i meni svane
jer ja nemam dana. Ko pustarom pesak
misli, zraci pali u sjaj, ledni blesak.
I vidi se život, zima ko dve rane.
Mladost i sve cveće stvori se pred okom.
Ja osećam iz njih kako bol se vije:
zamirisa uzdah iz onog što nije,
što ostaje, trune, u snu u dubokom.
Al’ zemlji će sunce veselo da grane,
Maj će vedar ići, probudiće goru:
Njoj promena nosi proleće i zoru;
Jedva čekam veče da i meni svane.
Poenta
Vladislav Petković Dis
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар