5. 3. 2011.

Prvi susret




Jedno poslepodne - ne sećam se koje -
Išli ste lagano i pognute glave,
A oko Vas vazduh, svetlost i mir stoje,
A nad Vama nebo boje jasnoplave.

Senku i s njom mene vodili ste sobom...
Silna drskost beše ovladala mnome;
Ja sam samo znao biti njenim robom -
Da Vas pratim, gledam na domaku svome.

Na uličnom uglu zastali ste malo
I meni se naglo okrenuli lako...
Pred okom što na me kroz pogled je palo
Ko ukopan stadoh sav poražen tako.
Ni video nisam tada Vaše lice -
Samo Vam se zbunjen javih nehotice.


Vladislav Petković Dis

Нема коментара:

Постави коментар