5. 3. 2011.
Prvi susret
Jedno poslepodne - ne sećam se koje -
Išli ste lagano i pognute glave,
A oko Vas vazduh, svetlost i mir stoje,
A nad Vama nebo boje jasnoplave.
Senku i s njom mene vodili ste sobom...
Silna drskost beše ovladala mnome;
Ja sam samo znao biti njenim robom -
Da Vas pratim, gledam na domaku svome.
Na uličnom uglu zastali ste malo
I meni se naglo okrenuli lako...
Pred okom što na me kroz pogled je palo
Ko ukopan stadoh sav poražen tako.
Ni video nisam tada Vaše lice -
Samo Vam se zbunjen javih nehotice.
Vladislav Petković Dis
Autori:
Vladislav Petković Dis
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар