25. 3. 2011.
Koga se trudim da zagrlim?
Miljeno srce moje čezne dan i noć za
susretom s tobom – susretom koji je kao smrt,
koja sve proždire.
Zbriši me kao vihor; uzmi mi sve što imam;
razvali mi san i opljačkaj snove. Pokradi mi svet.
U toj pustoši, u poslednjoj golotinji duše,
ujedinimo se u lepoti.
Ah, uzaludna čežnjo! Gde je nada u jedinjenje, o Bože,
susretom s tobom – susretom koji je kao smrt,
koja sve proždire.
Zbriši me kao vihor; uzmi mi sve što imam;
razvali mi san i opljačkaj snove. Pokradi mi svet.
U toj pustoši, u poslednjoj golotinji duše,
ujedinimo se u lepoti.
Ah, uzaludna čežnjo! Gde je nada u jedinjenje, o Bože,
osim u tebi?
Zaboravi ovu noć, kada mine.
Koga se trudim da zagrlim? Snovi se ne daju uhvatiti.
Moje žudne ruke pritiskuju prazninu na srce i ona mi satire grudi.
***
Dovrši svoju poslednju pesmu, pa da se raziđemo.Zaboravi ovu noć, kada mine.
Koga se trudim da zagrlim? Snovi se ne daju uhvatiti.
Moje žudne ruke pritiskuju prazninu na srce i ona mi satire grudi.
Rabindranat Tagore
Autori:
Codrin Lupei,
Rabindranat Tagore
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар