7. 7. 2011.

Ja ne zabranjujem ništa



Nekom zabranjuju zvezde.
Nekome krila i laste.
Ja ne zabranjujem ništa.
Sme se sve što se ne sme.

Samo jedno te molim:
pokušaj da ne rasteš
ni mrvu,
za inat svima,
do kraja ove pesme.

U toj se pesmi živi
slobodno,
i ludo.
Možeš da izmišljaš.
Maštaš.
Da radiš sve naopako.

U njoj i najveće čudo
prestaje da bude čudo,
jer sve što želiš
kad zažmuriš
ostaje zauvek tako.

Isturi hrabro i divno
prkose detinjaste.
Preskoči i sebe samog.
Sme se sve što se ne sme.
I sme se više od svega.

Jedino: nemoj da rasteš
za inat i meni i tebi
do kraja ove pesme.

I svaki put kad te slome,
pa moraš nov san da stvaraš,
ne sanjaj ga u mraku
Dotrči bliže zori.

Na pragu ove pesme
tako se divno bori
i kad namigneš samo
i osmehneš se polako.

Izbroj u sebi do deset
i to u večnost pretvori.
I sve što žmureći smisliš
ostaće zauvek tako.

Čarolija 
Miroslav Mika Antić

Нема коментара:

Постави коментар