PTT screen

Veronica Petrova

Kada bih mogao da zagrizem celu zemlju
I osetim njenu slast
Bio bih srećniji na tren...
Ali ja uopšte ne želim uvek da budem srećan.
Čovek, s vremena na vreme, mora da bude nesrećan
Kako bi mogao da ostane prirodan...

Nije baš sve sunčan dan,
I za kišom se vapi, ako je dugo nema.
Zato prihvatam i sreću i nesreću
Prirodno, kao neko što se ne iščuđava
Što postoje planine i ravnice,
Što postoje litice i trava...

Najvažnije je biti prirodan i miran
U sreći i nesreći,
Osećati kao što se gleda,
Misliti kao što se hoda,
A kad dođe samrtni čas, setiti se da umire dan
I da je zalazak lep i lepa noć koja predstoji...
Tako jeste i neka tako i bude...


(Alberto Caeiro)
Fernando Pessoa