17. 11. 2014.
Tadeuš Ruževič: Nemir
 |
| Carol Woolgar |
RASTRZANI U ŽURBI
Kako se mi sakatimo
rastrzani u žurbi
kako se mi sakatimo
uzajamno okrutni
usredsređeno budni
nepogrešivi u zadavanju udaraca
zabijamo jedno u drugo
oštrice oštrene
danju i noću
ležimo u mraku
s malim zatvorenim
ustima od leda
ležimo kraj zaboravljenih tela
a svako od nas govori za sebe
kakva muka
i čemu sve ovo
govorimo u sebi
mičući usnama
ZID
Preko ovog zida koji smo
gradili zajedno
iz dana u dan
dobacujući reč
ćutanju
preko tog zida
ne možemo da prebacimo
zazidani
vlastitim rukama
umiremo od žeđi
čujemo kako se pored nas
pokreće ono drugo
čujemo uzdahe
dozivamo u pomoć
čak i suze beže
u dubinu naših tela
ODREŠENE RUKE
Kada bi ona umrla
imao bih ruke odrešene
Šta je svezao onaj činovnik
u crnom iznošenom odelu
šta smo potpisali onog dana
u prisustvu dvaju svedoka
šta smo rekli
potvrdili
šta je rekao onaj činovnik
želim vam sreće
vrata su se zatvorila
kada bi ona umrla
imao bih ruke odrešene
GLAS
Sakate se i muče
ćutanjem i rečima
kao da imaju pred sobom
još jedan život
čine to
kao da zaboravljaju
da su njihova tela
sklona smrti
da utroba čovekova
lako podleže truljenju
bezobzirni prema sebi
slabiji su
od biljaka i životinja
može ih ubiti reč
osmeh pogled
MOŽDA TO NIJE BIO DOM
Možda to nije bio dom
ovaj dom
u kome plaču stvari
sada se sve razjasnilo
to je bila obična čekaonica
čekaonica na železničkoj stanici
koju svi napuštaju
u određeno vreme
ostaju tamo stvari
posuđe
i sitnice
koje mogu da upotrebljavaju drugi ljudi
KULA
Ovo telo koje ona nosi na sebi
koje stavlja na postelju umorno
u koje su uneti metalni instrumenti
ovo tužno telo što drhti kao malo pašče
pod preopširnim nebom
to veselo telo koje je tako lako igralo
koje je imalo usta i dragocene oči u glavi
koje je govorilo
ova koža po kojoj je igralo sunce
slivale se kiše
ova svečana tišina kože
razapeta nad nama kao šator
Ovo telo koje nikad nisam imao
jer je pripadalo samo sebi
to telo hoda samo po dalekom tuđem
gradu seda na klupu odmara se
ravnodušno prema našim
žudnjama
zatvoreno
ne bacaj to telo sa visoke kule
ne presecaj mu žile
ne vešaj ga na konopcu
ne slikaj crnom zelenom crnom plavom bojom
Ono se vraća bez uzdaha
svojoj većoj majci
zemlji
Tadeuš Ruževič
Iz knjige Nemir, Kultura, Beograd, 1970.
Preveo Petar Vujičić.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Evo divne stvari koju je dr. Reethesh učinio za mene i spasio mi dom. Imao sam ozbiljnih problema u braku. Stvari između mene i moje supruge nisu išle dobro, stalno smo se svađali bez ikakvog dobrog razloga i taj problem nas je gotovo ubio tijekom svake svađe. Ali hvala dr. Reetheshu što nam je priskočio u pomoć. Tog dana, nakon što smo se ja i moja supruga posvađali, ona je napustila kuću. Nakon što je otišla, vratio sam se sebi. Kao da je nešto loše napustilo moje tijelo. Rekao sam si da moram potražiti rješenje. Tako sam otišao na internet i malo istražio pa sam naišao na dobre recenzije o dr. Reetheshu i kako je pomogao mnogim ljudima u obnovi njihovog uništenog doma. Stoga sam se obratio dr. Reetheshu i objasnio mu što je učinio, nakon što je učinio sve što je trebao. Objasnio mi je da je osoba koja stoji iza mojih i ženinih problema moja bivša djevojka. Želi da me moja supruga ostavi na miru kako bi mogla zauzeti mjesto moje supruge. Pitao sam dr. Reethesha koje je rješenje i on mi je rekao što treba učiniti. Platio sam sve potrebne stvari. Kad je dr. Reethesh obavio svoj posao, ostalo je bila povijest. Dr. Reethesh je uspio uništiti zlu čaroliju koju je moja bivša djevojka bacila da uništi moj dom i pomogao mi je da sve vratim u normalu između mene i moje supruge. Moja supruga i ja smo se ispričali sami sebi i pomirili se. Danas moja draga supruga i ja živimo sretno zajedno bez ikakvih problema. Ako vam je potrebna pomoć dr. Reethesha, možete ga kontaktirati putem WhatsAppa: +2349012999010 ili e-pošte: reethesh60@gmail.com
ОдговориИзбриши