4. 11. 2014.
Đuzepe Ungareti: Svetlotamno
Giuseppe Ungaretti |
SVETLOTAMNO
Iščeznuli su čak i grobovi
Prostor crn bezmeran
survao se sa ovog balkona
u groblje
Došlo mi je da obiđem
svog druga Arapina
preksinoć što se ubi
Dan se opet glaska
Grobovi se pomaljaju
ogrezli u mračno zelenilo
poslednjih pomrčina
u mutno zelenilo
prve svetlosti
IN MEMORIAM
Zvao se
Mohamed Šeab
Poticao je
od emeira nomada
ubio se
jer je bez domovine
ostao
Francusku je zavoleo
ime promenio
Marsel postao
ali ne i Francuz
više nije mogao živeti
pod šatorom bližnjih svojih
gde se sluša
napev iz Korana
i kafa ispija
A znao nije
pesmu
o svojoj samoći
da ispeva
U sprovodu sam mu bio
sa vlasnikom hotela
u kom smo stanovali
u Parizu
u ulici Des Carmes
strmoj uličici svenulih zidova
Počiva
na groblju u Ivriju
tom predgrađu koje
uvek podseća
na vašarske dane
I možda još jedino ja
znam
da je živeo
(Lokvica, 30. septembra 1916.)
NA POČINKU
Ko će me pratiti kroz polja
Sunčeva srma pršti
u kapima vode
po mekoj travi
Ostajem pokoran
ćudima
vedrog bezmerja
Planine se protežu
kroz ljubičastu izmaglicu
i lelujaju s nebesima
A gore na lakom svodu
čarolija se rasula
Padam u sebe
Smrkavam se u svom leglu
(Versa, 27. aprila 1916.)
Đuzepe Ungareti
Iz knjige Osećanje vremena, BIGZ, Beograd, 1975.
Preveo Milan Komnenić
Autori:
Giuseppe Ungaretti
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
BUSINESS LOAN PERSONAL LOAN HERE APPLY NOW WhatsApp +918929509036 financialserviceoffer876@gmail.com Dr. James Eric
ОдговориИзбриши