PTT screen

Noć je. Noć mrkla. Na nekoj kući, na ogromnoj udaljenosti

Sja svetlost s jednog prozora.

Vidim je i osećam se kao čovek od glave do pete.

Čudno je da me čitav život osobe koja tamo stanuje, a ne znam ni ko je ni šta je,

Privlači jedino zbog te svetlosti viđene iz daljine.

Nema sumnje da je njen život stvaran i da ona ima lice, kretnje, 

porodicu i zanimanje.

Ali mene sada zanima jedino svetlost s njenog prozora.

Uprkos činjenici da je svetlost tamo zato što je ta osoba upalila,

Svetlost za mene predstavlja neposrednu stvarnost.

A ja nikad ne prelazim granice neposredne stvarnosti.

Izvan neposredne stvarnosti ničega i nema.

Ako ja, sa mesta gde se nalazim, jedino tu svetlost vidim,

Samo ona i postoji, u odnosu na udaljenost s koje je posmatram.

Čovek i njegova porodica stvarni su s druge strane prozora.

Ja sam s ove strane, na ogromnoj udaljenosti.

Svetlost se ugasila.

Šta me se tiče što se čovekov život nastavlja?