11. 8. 2012.
Bukovski: Teško se diše
 |
| © Robert & Shana ParkeHarrison |
obeshrabrujuća zbivanja
stalno se smenjuju:
slučajne
glupe
nezgode
loše sreće -
zamorni zadaci
koji su deo
naše rutine
i raznorazne druge
uvek obnavljajuće
nevolje -
svi ti
neizbežni
mali porazi
i tuge
neprestano se
trljaju i guraju o
trenutke
dane
godine
sve dok čovek
gotovo
poželi
gotovo
moli
za širu
smisleniju
sudbinu.
ja skoro da
razumem
zašto
ljudi
skaču
sa
mostova.
ja čak
delimično
razumem one
ljude koji
uzmu oružje i
ubijaju svoje
prijatelje i nevine
strance
ne saosećam
mnogo s njima
i prezirem
njihovo bezobzirno ponašanje
ali mogu da
shvatim
osnovnu
neospornu
istrajnu
snagu
njihove
patnje.
neuspeh
svakoga
od nas
da živi kako treba
govori mi da smo
svi podjednako
krivi
za svaki ljudski
zločin.
nema
nevinih.
i ako nema
pakla,
oni koji hladno
osuđuju te
nesrećnike
stvoriće
ga
za sve
nas.
Čarls Bukovski, Teško se diše
preveo Flavio Rigonat
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар